ПОРОДИЦЕ ТРАЖЕ ОДГОВОРНОСТ ЗА УБИЦЕ СРБА У ПОДРАВАЊУ
У цркви Свете Великомученице Марине у Подравању служен је парастос страдалим Србима
У цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице служен је парастос за 60 мјештана овог села погинулих у посљедњем рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године.
Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа погинулих, неколико десетина мјештана, сабораца и чланова породица страдалих, обиљежило је данас 23 године од погибије мјештана овог села, међу којима је осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића.
Делегације општинске Борачке организације и српских чланова општинског руководства Сребренице положиле су цвијеће код спомен-плоче погинулима која је постављена на зид храма.
Након парастоса чланови породица погинулих посјетиће гробље у Милићима гдје су убијени Срби из Подравања сахрањени, јер због сталних муслиманских напада нису могли бити сахрањени у породичним гробљима, и окадити хумке.
Вршилац дужности секретара сребреничке Борачке организације Драган Цвјетиновић рекао је да је прије 23 године у Подравању почињен стравичан злочин над Србима и да ни Хашки трибунал, нити правосуђе БиХ никога нису процесуирали због тог злочина.
"Жалосно је да за злочин над Србима у Подравању, као и за бројне друге злочине почињене над српским цивилима у Сребреници и околини нико од Бошњака није одговарао, док су за страдање бошњачких војника Срби кажњени са више од 1.000 година затвора, што показује да међународни и домаћи судови и тужилаштва раде пристрасно, оптужујући само Србе", истакао је Цвјетиновић.
Он је навео да су Срби таоци Тужилаштва и Суда БиХ и да нема слободе српском народу у БиХ као ни суживота и помирења док и починиоци злочина над Србима не буду осуђени за недјела, убиства, клања и мучења српских цивила.
"Посљедњи примјер подизања оптужнице против вође удруженог злочиначког подухвата Насера Орића за убиство само три од око 3.500 Срба убијених у средњем Подрињу под његовом командом, наредбом и личним учешћем у континуираном планирању, организовању, мучењу и убијању Срба - говори о лицемјерству Тужилаштва БиХ", оцијенио је Цвјетиновић.
Цвјетиновић је истакао да су половина убијених били цивили, жене, старци, дјеца и непокретне и слијепе особе.
Према његовим ријечима, погинули нису заборављени и неће се одустати од борбе за правду и истину, а починиоци злочина над Србима морају одговарати.
Цвјетиновић је изразио подршку референдуму о правосуђу БиХ и истакао да се очекује од власти Републике Српске и српских представника у заједничким органима да се изборе за равноправност српског народа према коме правосуђе БиХ примјењује другачија правила него на припаднике других народа.
"Тужилаштво и Суд БиХ не треба да постоје, а сви починиоци злочина треба да одговарају", нагласио је Цвјетиновић, наводећи да су све жртве једнаке и да је мајчина суза иста без обзира из ког је народа, те да због тога и починиоцима злочина мора на исти начин бити суђено, што правосуђе БиХ не чини.
На данашњи дан прије 23 године јаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе опколиле су разуђено планинско село Подравање и његове засеоке, пресјекле једину путну комуникацију према Милићима и кренуле у артиљеријско-пјешадијски напад.
Наоружани мушкарци пружили су отпор и борба је трајала цијели дан. Убијена су 32 мјештанина, а након борбе прса у прса у вечерњим часовима неки су се пробили и успјели живи да изађу из окружења.
Братуначки професор Милош Митровић, родом из овог села, рекао је да су му на данашњи дан у Подравању убијени мајка Ружа која је имала 65 година и стриц Михајло који је касније нађен без главе.
"Заклан ми је и стриц Драго Митровић који је преживио усташко клање у Другом свјетском рату и живио без моћи говора са траумама до грађанског рата, када су га поново ухватили и заклали потомци оних који су га клали 1941. године, и то је јединствен случај да један човјек доживи два клања у два рата за 67 година живота", навео је Митровић.
Он је истакао да су неки Срби били близу скривени и чули да му је кољач рекао "преживио си ћетерес прву, а сада сигурно нећеш" и одсјекао му главу, што значи да га је лично познавао.
Милојка Бибић је тог дана остала без браће Рада и Милована, оца Милоша и мајке Дикосаве Маринковић.
"Муслимански војници опколили су и напали село са свих страна, а онда су уз неописиву галаму и узвике `Алаху егбер` упали у село и убијали све што су стигли", присјећа се Милојка кобног дана када је безуспјешно покушавала да извуче рањену браћу и родитеље из окружења.
Према њеним ријечима, муслимански војници убијали су све редом - жене, дјецу, старце, као да су знали да никада неће одговарати, "али постоји и Божија казна, ако их већ Хашки трибунал и правосуђе БиХ не желе процесуирати".
Она је истакла да је сраман однос међународног и правосуђа БиХ који суде само Србима, а за њену породицу која је убијена у свом селу само због тога што су били Срби, нико не одговара и правде нема ни након 23 године.
"Нема ништа од државе у којој је овако правосуђе, у којој злочинци живе слободно јер их штите тужиоци који не желе да подижу оптужнице, скривају документацију, опструишу процесе и на крају обавјештавају јавност да нема доказа за подизање оптужница, у којој судије по различитим аршинима дијеле правду и опструишу истраге", сматра Бибићева.
Она је додала да се знају имена жртава и да је задатак тужилаца да прикупе доказе и подигну оптужницу јер се знају и имена убица, о чему постоје свједоци, што олакшава посао тужиоцима који опструишу и на све начине омаловажавају српске жртве, њихове породице и цијели српски народ.
Више од половине убијених у Подравању били су цивили, међу којима је седам жена.
Драгутин Шарац (85) са још тројицом мјештана преживио је сакривен три дана у једној шикари у селу и под окриљем ноћи успјели су се извући према Милићима, захваљујући познавању терена.
"Опколили су село и напали са свих страна пресјекавши пут према Милићима који нам је био једина одступница. Запуцало је и почела је страховита галама. Гледали смо како пљачкају и пале нашу имовину и одгоне стоку. Било је и жена и дјеце и стараца који су пљачкали и гонили стоку, а ноћу нисмо чули покрете и одлучили смо да ноћу кренемо и тако смо се успјели извући", свједочио је раније Срни Драгутин Шарац.
Он је причао да су му тог дана настрадали брат Милан и синовац Душан, а да му је други брат Веселин био заробљен и након страшних тортура и мучења у сребреничком логору, гдје су му сјекли дијелове гениталија, размијењен је, али је од посљедица мучења убрзо умро.
Шарац је пренио и да му је брат причао да га је тукао Насер Орић. Познавао га је јер ишао у школу са Веселиновим сином.
Он је закључио да су у нападу учествовали комшије муслимани из сусједних села који су их познавали и поименично дозивали да изађу из кућа.
Свих 120 кућа и остали привредни и помоћни објекти у Подравању тог дана су спаљени, а претходно је опљачкана сва српска имовина.
Од 120 запаљених кућа у Подравању - 80 још није обновљено. Село још нема воду, а неколико стараца, који су били принуђени да се врате на своја имања, још живе у неусловним просторима и подрумима порушених кућа јер нису добили донације за обнову.
Извор: 
Везане вијести:
СУТРА ПАРАСТОС ЗА 60 УБИЈЕНИХ СРБА ИЗ ПОДРАВАЊА ...