ПАРАСТОС ЗА 305 СРПСКИХ ЖРТАВА

      СРЕБРЕНИЦА, 16. ЈАНУАРА (СРНА) - Код централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице данас ће бити служен парастос и обиљежено 19 година од страдања 69 мјештана убијених 16. јануара 1993. године.

        Парастос за свих 305 жртава из овог краја погинулих у току рата биће служен у 12.00 часова и том приликом биће прислужене свијеће и положено цвијеће код спомен-обиљежја.

        Тог јануарског јутра 1993. године јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су ријетко насељена српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине.

        Напад је почео у зору када су муслиманске јединице упале у села убијајући, пљачкајући и уништавајући све што су стигле. Убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили међу којима и неколико дјеце.

        Рањено је 165 мјештана, а од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима а њих четворо још се води као нестало.

        Бјежећи од потпуног уништења, становништво је тражило спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем ледене Дрине.

        Мост је био под сталном митраљеском ватром па је, у покушају бјекства, највише цивила настрадало баш на мосту и у његовој близини, као и у таласима Дрине.

        Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је 11 година. Са мајком Милицом покушали су побјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени куршумима.

        Малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без комплетне породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра и брат који још није пронађен. Тек након 16 година обновљена му је кућа захвљаујући донацијама добрих људи, а добио је и запослење у "Електродистрибуцији" у Скеланима.

        Милени Миловановић погинули су муж Миленко, братић Томислав Богдановић и још неколико рођака и даљих сродника. Каже да су цијели дан провели под мостом јер се од пуцњаве није могло прећи, а Дрина је била дубока и под сталном ватром.

        Кћерка Остоје Тодоровића, Гордана Секулић убијена је на мосту, а двојица њених синова живе у Сребреници са оцем Мирком.

        Настојећи да затру све што је српско на овом подручју муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села, а нису стигли до Црвице, Жабоквице и Петриче и то су једина српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату.

        Прије служења парастоса у Скеланима, цвијеће ће бити положено на спомен-обиљежја настрадалим Србима у Ћосићима и Калиманићима.

        За злочине над скеланским Србима, као и за све остале злочине које су починиле муслиманске снаге у средњем Подрињу, ни након 19 година нико није одговарао.

Извор: