О СРБИМА - НИ РИЈЕЧ
СРЕБРЕНИЦА, 8. ЈУЛА /СРНА/- Једнострана слика ратних збивања и страдања,
према којој су Бошњаци жртве у Сребреници, а Срби агресори, и даље се
пласира у свијет - а годишњице обиљежавања бошњачког страдања постале су
посебна прилика да се таква политика двоструких аршина поново афирмише.
Када Срби из Сребренице помену многобројна убиства сународника и паљење
њихових села 1992. и 1993. године, за шта је одговорна злогласна 28.
дивизија под руководством Насера Орића, онда обично услиједи одговор да
су одговорни за то страдали у јулу 1995.
Значи ли то да су у Поточарима сахрањени сви злочинци и да нико од њих
није преживио? Да ли онда међународни званичници сваке године масовно
долазе 11. јула у Поточаре да одају почаст њима?
Недавно су омладински амбасадори ОЕБС-а из Њемачке, Италије, Албаније,
Русије, Србије, Велике Британије и Данске разговарали са члановима
Омладинског савјета из Сребренице о стању у овој средини, раду младих у
постконфликтом периоду и могућностима њиховог укључивања у рјешавање
послијератних конфликата.
Новинара Срне на конференцији за медије вербално је напао омладински
амбасадор БиХ у ОЕБС-у Арнеј Мисирлић када му је постављено питање - да
ли ће амбасадори посјетити и неко од српских стратишта.
Мисирлић је грубо рекао да је то питање "тенденциозно и неумјесно" и да
се "у Сребреници десио геноцид", одбивши да даље разговара?! Овакав
наступ Мисирлића довољно говори о томе како он "представља" БиХ.
Службеник ОЕБС-а Даница Пелемиш - Суботић признала је да није предвиђена
посјета неком српском стратишту или спомен-обиљежју, нити разговор са
неким од породица српских жртава?!
Претходних дана у овом мјесту у вишедневној посјети била је група младих
студената из Аустралије, у оквиру такозваног "Љетног унивезитета" који
већ пет година у Сребреници организује професор Хариз Халиловић, који
живи и ради у Аустралији.
Студенти су у Меморијалном центру Поточарима гледали филмове и изложбе
фотографија, те присуствовали часовима историје и сјећања о страдањима
Бошњака у јулу 1995. године.
Свратили су и у спомен-собу погинулим српским борцима и за кратко
вријеме испричан им је само мали дио из обимне грађе о српском страдању
на подручју Сребренице. И то је била све што су моги да чују о масовним
страдањима Срба из овога краја.
Они, као и највећи број других посјетилаца, нису могли да се увјере у
етничко чишћење и уништавање села и свих српских обиљежја на овом
подручју од априла 1992. до јула 1995.године. У том периоду убијено више
од 1.300 Срба.
Многи који долазе из разних крајева свијета да чују истину о Сребреници
нису добили прилику да сазнају ко је опљачкао и попалио Виогор,
Ковачице, Ораховицу и још стотињак српских села и заселака у
сребреничкој и братуначкој општини.
Нису чули ни ужасна свједочења о спаљивању живих Срба у Гниони, Осретку,
Ристановићима... Нису сазнали да су у једном дану у Ратковићима убијена
24 Србина, неколико дана касније у Брежанима 32 Србина, па у Крњићима
24, на Петровдан је убијено 69 лица у два сребреничка и два братуначка
села...
Гости нису имали прилику да виде спомен-обиљежја са именима погинулих и
убијених на Залазју, Брежанима, Карну, Подравању, Факовићима, Бјеловцу,
Кравици, Скеланима и другим српским стратиштима и да са спомен-плоча
сазнају колико су српских жена, дјеце и стараца побиле муслиманске
снаге.
Од девет хиљада Срба из сребреничке општине - протјерано је осам хиљада,
а више од 500 их је убијено. Нико за то није одговарао. Као да се ништа
није десило?!
Поставља се питање шта је циљ посјета разних делегација које организује
ОЕБС и друге међународне организације ако не желе да сагледају
објективно злочине који су почињени и не помогну да се сви починиоци
злочина процесуирају пред судовима?
Како очекивати од таквих "амбасадора" да се заиста заузму да се
објективно сагледа ратна прошлост на овим просторима и да искрено и
објективно помогну у превазилажењу ратних посљедица и изградњи помирења?
Пише: Миро ПЕЈИЋ
Везане вијести: