ЗЛОЧИН У ДОБРОВОЉАЧКОЈ - ПЕЧАТ СРАМА НА БиХ
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, (СРНА) - Догађаји који су се 2. и 3. маја 1992. године догодили у сарајевској Добровољачкој улици у Сарајеву преобразили су историју у БиХ и на њу ставили печат срама, рекао је предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Петар Ђокић.
"Сарајевски злочини изведени над припадницима ЈНА били су подстрекачи и потпаљивачи рата у БиХ. То је суштинска спознаја коју одговорни за те злочине желе да потисну, свјесни да су њима покренули тешку ратну машинерију у БиХ, велика страдања и убијања људи", истакао је Ђокић на духовно-поетској академији у Источном Сарајеву којом је почело обиљежавања страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици.
Он је нагласио да Република Српска не смије и неће заборавити ни овај, као ни многе друге злочине над српским народом почињене у БиХ, иако то неки у Сарајеву желе. "Нити смијемо нити хоћемо да заборавимо сурове злочине које су починили над недужним припадницима ЈНА. Тај злочин има једну посебну димензију - почињен је у тренутку када БиХ није била у потпуном рату", истакао је Ђокић.
Ђокић је рекао да Срби морају остати упорни у захтјевима за правду која, нажалост, још није стигла починиоце злочина.
''Неких починилаца злочина и одговорних више нема, али они који су још живи, који су не само свједоци злочини него су их и наредили, као што су Ејуп Ганић и Јован Дивјак, морају бити свјесни да ће их рука правде стићи", истакао је Ђокић.
Он је нагласио да је Влада Републике Српске у оквиру активности на обиљежавању значајних догађаја из историје српског народа из ослободилачких ратова, ове године планирала другачији програм обиљежавања страдња припадника ЈНА у Сарајеву 2. и 3. маја 1992.
"Желимо да у години када Српска обиљежава првих 20 година постојања скренемо пажњу на суров злочин који се догодио над припадницима ЈНА и да се подсјетимо да су у та два дана убијена 42 припадника ЈНА, од којих је 32 Срба", истакао је Ђокић, који је и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске.
Он је закључио да правда представља потребу и циљ Републике Српске.
Шеф Тима Владе Српске за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Сташа Кошарац рекао је да је прошло 20 година од догађаја у Добровољачкој улици који су разбили сваку илузију да се БиХ може одупријети рату.
"Фитиљ рата је запаљен 1. марта убиством српског свата испред Старе цркве у Сарајеву. Тај несрећни догађај показао је шта се спрема Србима у Сарајеву и БиХ. Све касније што је услиједили имало је намјеру да се Срби у Сарајеву и БиХ сведу на ниво статистичке грешке", истакао је Кошарац, додавши да је Сарајево данас етнички најчистији град у БиХ.
Он је истакоа да предмети о злочинима над Србима леже у ладицима Суда и Тужилаштва БиХ, а судског епилога нема.
"Дуг и трновит је пут доказивања истине, али Република Српска се неће уморити. Избориће се за истину и правду, јер одустајање нам неће бити опроштено", поручио је Кошарац у обраћању на духовно-поетској академији у Источном Сарајеву.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић рекао је да су 2. и 3. мај дани када су они који су пуцали на незаштићену колону ЈНА показали право лице и разбили илузију о Сарајеву као јединственом граду.
На вечерашњој академији наступио је Вокални ансамбл "Ихос", који је извео и пјесме "Тијело Христово", "Тебе појем", "Богородице дјево", а потом су Александра Митрић-Штифанић и Илија Мимић извели поему "Задушница регрутима", коју је приредила Дара Секулић.
За сутра у 9.00 часова планирано окупљање грађана испред Спомен цркве у Миљевићима, затим полазак аутобуса у Сарајево. У 10.00 часова најављена је мирна шетња са упаљеним свијећама и цвијећем бившом Добровољачком улицом, затим повратак у Источно Сарајево гдје ће у 11.00 часова бити служен парастос у Спомен цркви у Миљевићима, а у 12.00 часова полагање цвијећа на Спомен крсту у Војничком гробљу.
Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се почетком маја 1992. мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване Републике БиХ. Безбједност војника гарантовао је тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић.
Међутим, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута. У периоду од неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је више од 200 заробљено. Први напад извршен је 2. маја, нападом на касарну ЈНА.
Извор: 