УСПАВАНО ПРАВОСУЂЕ БиХ ГОДИНАМА ИГНОРИШЕ СТРАДАЊЕ СРБА
Данас и сутра навршава се 21 година од крвавог злочина
који су над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током
договореног мирног повлачења из Сарајева, починили припадници такозване Армије РБиХ,
Територијалне одбране РБиХ и, посебно, злогласних паравојних муслиманских наоружаних
формација којима су командовали освједочени предратни криминалци, силеџије и шљам
сарајевског подземља Припремио:
Огњен БЕГОВИЋ
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 2. МАЈА /СРНА/ - У организацији Одбора
Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, у Источном Сарајеву
и Сарајеву сутра ће бити обиљежена 21 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој
улици, 2. и 3. маја 1992. године, потврдио је Срни министар рада и борачко-инвалидске
заштите Републике Српске Петар Ђокић.
"Нажалост, ни послије 21 године, у Добровољачкој
улици, али и на још неколико локација у Сарајеву гдје су нападнути и стравичном
терору изложени војници ЈНА, нико није одговарао за то. Од укупног броја тадашњих
припадника ЈНА највећи број је био из српског народа. И поред више покушаја да се
тачно усмјери активност правосудних ограна на лица која се повезују са овим догађајима,
то се није догодило", истакао је Ђокић.
Он сматра да су поједини налогодавци овог злочина,
попут Јована Дивјака, Ејупа Ганића и њима случних, прилично театрално ослобађани
одговорности.
"Због тога, сваке године 3. маја одлазимо у Сарајево
у некадашњу Добровољачку улицу да својим доласком на то мјесто, мјесто злочина,
свједочимо о злочину и спријечимо да се он заборави и потисне у страну. Наравно,
нашим одласком на то мјесто подстичемо успавано правосуђе које и даље ћути и не
процесуира одговорне за овај тешки злочин", нагласио је Ђокић.
Према његовим ријечима, тачно се зна ко су били организатори
злочина у Добровољачкој, и наредбодавци и извршиоци.
"Али, правда у БиХ, па и она међународна, још
је селективна и више се бави и посвећена је питањима одговорности Срба за ратне
злочине у рату, а мање, или, боље речено, ни приближно одговорношћу Бошњака и Хрвата
за злочине које су они починили над српским народом, цивилима, полицајцима и војницима",
закључио је Ђокић.
Шеф Клуба српских делегата у Дому народа парламента
БиХ Сташа Кошарац затражио је недавно од главног тужиоца БиХ Горана Салиховића да
одговори на отворена питања у вези са злочином у Добровољачкој улици у Сарајеву
1992. године, укључујући и питање под каквим притисцима је некадашњи тужилац Џуд
Романо, мјесец дана прије одласка са дужности, донио одлуку да обустави истрагу
против 14 лица осумњичених за злочин у Добровољачкој.
"Који домаћи и инострани званичници су, притисцима
или на други начин, утицали да тужилац Романо донесе такву срамну одлуку и како
је могуће да се тужилац Филип Алкок из Велике Британије, који је случај Добровољачка
водио до 2009. године, само неколико дана прије доношења одлуке о обустављању истраге
против 14 лица састао са тужиоцем Романом у својству браниоца једног од осумњичених",
наводи се у Кошарчевом отвореном писму.
Он је упитао Салиховића зашто Тужилаштво никада званично
није одговорило на приговор МУП Републике Српске на одлуку тужиоца Романа.
У ранијим извјештајима Тужилаштву БиХ, МУП Републике
Српске је наводио да напад 2. и 3. маја 1992. године на објекте и припаднике ЈНА,
а посебно у Добровољачкој улици у Сарајеву представља ратни злочин против цивилног
становништва, рањених и болесних, ратних заробљеника, противправно убијање и рањавање
непријатеља, као и повреде закона и обичаја рата, који је потом прерастао у безочни,
нехумани и планирани атак муслиманских паравојних јединица на чланове породица војника,
официра и грађанских лица у бившој ЈНА.
Јавност у Републици Српској све ове године огорчена
је због спорости и неефикасности у процесуирању злочина у Доборовољачкој улици,
иако су у истрагама најчешће помињана имена била: Јован Дивјак, Ејуп Ганић, Јусуф
Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић,
Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић звани Топа, Фикрет Муслимовић,
Решад Јусуповић, Ибрахим Хоџић, као и неизоставни Исмет Бајрамовић Ћело.
Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се почетком
маја 1992. године мирно повлачила из Сарајева, према споразуму и уз гаранцију мировних
снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва
БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ. Иако је за безбједност војника
гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА
није безбједно изашла из Сарајева, већ је пресретнута и мучки нападнута.
У периоду од неколико дана мучки су убијена 42 припадника
ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја на Дом
ЈНА, а све касарне ЈНА у Сарајеву биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних
снага које су им искључили струју, воду и телефоне.
Биланс крвавог пира износи 42 убијена војника и цивила,
и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији
14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13.
Према националном саставу убијена су 32 Србина, шест
Хрвата, два муслимана и два Албанца, од тога 10 официра, 28 војника и четири грађанска
лица на служби у ЈНА.
Структура рањених изгледа овако: Дом ЈНА 26, Раднички
универзитет три, Скендерија три, Команда Друге војне области 30, Добровољачка шест,
на другим локацијама 26 - дакле тада је рањено 71 војно лице, од тога 10 официра,
четири грађанска лица и 28 војника ЈНА.
Према програму овогодишњег обиљежавања, сутра у
9.00 часова предвиђено је окупљање грађана испред Спомен-цркве у Миљевићима, док
је за 9.30 часова планиран полазак аутобуса за Сарајево правцем Враца - Грбавица
- Скендерија - Добровољачка улица.
Од 10.00 до 10.30 часова мирном шетњом доћи ће се до
мјеста полагања ружа у Добровољачкој, гдје ће бити прислужене свијеће.
У 11.00 часова предвиђено је полагање вијенаца и прислуживање
свијећа на Спомен-крсту на Војничком гробљу, у 11.15 обраћање званичника, док ће
у 11.30 часова почети духовни програм.
Према ријечима предсједника Пододбора Владе Републике
Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Велимира Дуњића за сада нема
никаквих сазнања о евентуалним контрамитинзима или неким другим окупљањима грађана
Сарајева сутра у Добровољачкој, као што је био случај прошле године, када су грађанима
српске националности који су прислужили свијеће и положили цвијеће на мјесту страдања
својих најмилијих, упућиване псовке и пријетње
