У СУБОТУ ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ О ЗЛОЧИНУ У ДОБРОВОЉАЧКОЈ
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 1. МАЈА /СРНА/ - Књижевници Душан Зуровац и Страхиња Живак промовисаће у суботу, 3. маја, у Источном Сарајеву свој заједнички велики пројекат, књигу "Злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву".
"У овој књизи понудили смо до сада непозната свједочанстава о самом злочину, али и застрашујуће појединости о страдањима сарајевских Срба на самом почетку сукоба у БиХ", рекао је Срни Зуровац, који је и предсједник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сарајеву "Истина".
Он је истакао да је злочин из засједе, који су извршиле паравојне муслиманско-хрватске формације над припадницима ЈНА 2. и 3. маја 1992. године на Скендерији и у Добровољачкој улици у Сарајеву, још завијен у вео тајне, а истина "гурнута под тепих", тако да је много тога остало непознато и неразјашњено.
Према његовим ријечима, да је БиХ нормална демократска држава, као што је пракса у модерном свијету, злочинци би били са оне стране браве али, само су у БиХ, нажалост, још на слободи.
"А што је још горе, многи од њих се налазе на угледним мјестима у политици и привреди у Федерацији БиХ. Они су у Сарајеву под заштитом бошњачког политичког врха и државног апарата", указује Зуровац.
Он у књизи подсјећа да је посредством телевизијских камера свијет видио стравичну слику убијених људи и запаљених лешева на Скендерији 2. маја 1992. године.
"Као да 42 убијена официра и војника, 107 рањених и 207 заробљених у тој засједи нису никав доказ?! Ти људи су повјеровали у ријеч предсједника крњег Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића, који је обећао сигурну евакуацију Команде Друге војне области из Сарајева. Иако се поуздано зна ко су они који су тада у крв замочили руке до лаката, тај злочин се крије, а већ двадесетак година систематски се уништавају материјални докази злочина", наводи Зуровац.
Он истиче да му се чини да је томе допринијела и сама ЈНА, која ништа није учинила да се починиоци тих злочина изведу пред лице правде.
Према подацима које је прикупио Страхиња Живак, само из Сарајева именом и презименом нестало је 460 српских љекара, од тога је 32 убијено у Сарајеву или умрло од посљедица затварања, а да се не говори о професорима, инжењерима и другим академским грађанима... Сви они су бјежали из Изетбеговићеве "суверене и независне државе".
"Март 1992. године је мјесец потпуног затварања Сарајева изнутра. На сваком улазу у стамбене зграде у Сарајеву, установе и предузећа постављени наоружани муслимани са инструкцијама како ће контролисати излазак Срба из својих станова и уредно записивати и пратити њихова кретања и о томе извјештавати полицију...", наводи се, између осталог, у књизи.
Зуровац и Живак наводе да је тешко рећи колико је тада било званичних, а колико незваничних приватних затвора, логора и јавних кућа за Србе и Српкиње.
"Креће хајка. Претреси станова, привођење и саслушавање и батинање српских цивила. Нарочито су се окомили на активне и пензионисане официре ЈНА...", само је једна од потресних истина коју откривају коаутори књиге "Злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву".
Промоција књиге заказана је за суботу у 18.00 часова у сали Културног центра Источно Ново Сарајево, а осим Зуровца и Живака присутнима ће се обратити и књижевници Недељко Бабић и Недељко Зеленовић.
Извор: