ТУЖИЛАШТВО БиХ СРАМНО ИГНОРИШЕ СТРАДАЊЕ СРБА У САРАЈЕВУ!
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 30. АПРИЛА /СРНА/ - Током 2. и 3. маја 1992. године над припадницима ЈНА у Сарајеву почињени су тешки злочини: напад на колону војника у Добровољачкој улици и отимање чланова њихових породица, које су паравојне мислиманске формације користиле за уцјењивање и размјену.
Припадници "Зелених беретки", "Патриотске лиге", "Бисера" и других озлоглашених паравојних муслиманских јединица отимали су дјецу и супруге припадника ЈНА да би их потом размјењивали, с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сарајеву.
Правосудне институције БиХ, упркос тврдњама да "раде" на том случају, ни након 22 године од крвавог злочина у Добровољачкој улици нису учиниле ништа на процесуирању криваца, а породице жртава нису добиле одговоре на питања ко је наредио, а ко поубијао недужне младиће.
Замјеник предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац сматра да су главни кривци за трагичне догађаје у Добровољачкој улици чланови политичког врха тадашње Републике БиХ, али и паравојне муслиманске јединице у Сарајеву, попут Зелених беретки и других...
"Тужилаштво БиХ ни у том предмету, као ни у другим случајевима ратног злочина над Србима у Сарајеву, није покренуло никакве истраге, што потврђује да је улога те правосудне институције дегутантна и прљава", наводи Кошарац за Срну.
При томе, истиче он, треба констатовати да је Тужилаштво БиХ, под снажним притиском међународне заједнице и бошњачке политичке елите, предмет "Добровољачка улица" оставило у својим ладицама и апсолутно ништа више није урадило.
"Треба отворено поставити питање шта је, послије онаквих интервенција страних тужилаца у Тужилаштву БиХ, урадио главни тужилац Горан Салиховић, осим што је дезавуисао и обмањивао јавност неспретним и неистинитим изјавама да ће се Тужилаштво БиХ бавити питањем процесуирања оних који су починили ратни злочин у Добровољачкој", поручује Кошарац.
Кошарац закључује да Тужилаштво БиХ "нема спремности, снаге ни храбрости да отвори питање ратних злочина у Сарајеву, па то скрива тако што помало отвара питања ратних злочина у Броду, Горажду...".
Ипак, и међународни фактори полако препознају перфидну и неправедну политику Тужилаштва БиХ према српском народу, што је током посљедње посјете БиХ Сарајеву јасно потврдио и главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц - тако што је избјегао да се сусретне са Салиховићем.
Према бројним свједочењима и пресретнутим разговорима тадашњих муслиманских лидера, злочин у Добровољачкој почетком маја 1992. године над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби починили су припадници такозване Армије РБиХ и Територијалне одбране РБиХ.
У злочинима су се посебно "истакли" припадници паравојних муслиманских фаланги, којима су командовали освједочени предратни криминалци и шљам сарајевског подземља.
У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова - у Источном Сарајеву и Сарајеву у суботу, 3. маја, биће обиљежене 22 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године.
И ове, као и претходних година, циљ организатора је исти - да својим одласком у Добровољачку улицу, на мјесто злочина, чланови породица страдалих и представници српског народа и институција Републике Српске поново посвједоче о овом стравичном злочину и спријече да се он заборави.
Јавност у Републици Српској све ове године огорчена је због спорости и неефикасног процесуирања злочина у Доборовољачкој улици, иако су у истрагама најчешће помињана имена била: Јован Дивјак, Ејуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић - Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, као и неизоставни Исмет Бајрамовић - Ћело...
Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се почетком маја 1992. мирно повлачила из Сарајева, према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.
Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.
За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључили струју, воду и телефоне.
Биланс крвавог пира износи 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, у Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13.
Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два Муслимана и два Албанца, од тога 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица која су радила у ЈНА.
Структура рањених изгледа овако: Дом ЈНА 26, Раднички универзитет три, Скендерија три, Команда Друге војне области 30, Добровољачка улица шест, на другим локацијама 26; дакле, тада је рањено 71 војно лице, од тога 10 официра, четири грађанска лица и 28 војника ЈНА.
Извор: