СРАМОТА ШТО ЈЕ ЗЛОЧИН ЈОШ НЕКАЖЊЕН
САРАЈЕВО, 3. МАЈА (СРНА) – Предсједник Борачке организације Републике Српске Пантелија Ћургуз сматра тугом и срамотом, прије свега људи из правосудног система, што још није кажњен злочин над војницима ЈНА 1992. године у Добровољачкој лици у Сарајеву.
Према његовим ријечима, добро је да се српски народ донекле дозвао памети, па је овом датуму почео посвећивати више пажње него раније.
Присуство амбасадора Србије Нинослава Стојадиновића и још неких људи из јавног живота Републике Српске на обиљежавању 20. годишњице страдања војника ЈНА у Добровољачкој улици за Ћургуза говори да је дошло до промјене у српском народу у односу на те догађаје
"Сама чињеница да се ради о догађајима као што су Тузланска колона, Купрес, Сијековац и други који су увели народе у бившој БиХ у крвопролиће, а да нико за то није процесуиран, говори сама за себе", рекао је Ћургуз новинарима.
Он је констатовао да са досадашњим односом према процесуирању ратних злочина нема могућности грађења било какве врсте суживота на овим просторима.
"Било би много потребније да надлежни сједну за сто и да се договоре о процесуирању свих злочина који су се десили на овим просторима, а нарочито оних који су увели овај народ у крвопролиће и који су одредили карактер сукоба, а то су, прије свега, Добровољачка улица и Тузланска колона", сматра Ћургуз.
Наводећи да злочин у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године друга страна назива "одбраном Сарајева" Ћургуз је упозорио да тиме негирају недужне жртве.
"Дио политичког амбијента у Федерацији БиХ и људи који носе одговорне функције бране извршиоце и налагодавце злочина у Добровољачкој", рекао је Ћургуз и додао да би у супротном пао у воду план по којем су Срби извршили агресију на БиХ.
Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се почетком маја 1992. мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване Републике БиХ. Безбједност војника гарантовао је тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић.
Међутим, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута. У периоду од неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је више од 200 заробљено. Први напад извршен је 2. маја, нападом на касарну ЈНА.
Извор: 