ПРИСЛУЖЕНЕ СВИЈЕЋЕ У СТАРОЈ ЦРКВИ НА БАШЧАРШИЈИ
САРАЈЕВО, 1. МАРТА (СРНА) - У Старој православној цркви у Сарајеву данас су прислужене свијеће за српског свата Николу Гардовића који је мучки убијен на Башчаршији 1. марта 1992. године, као и остале невино страдале Србе у овом граду.
Предсједавајући Клуба српских делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац, који је са сарадницима прислужио свијеће, рекао је новинарима да су Срби страдали ''под најездом одређених политика које су долазиле из Сарајева тих година, и то само зато што су били Срби, православци''.
''Ово је за мене један од најтужнијих дана, али то би требало да буде тужан дан и за БиХ, јер су прије 20 година два народа прегласала трећи и тиме потврдила тезе које су се тих дана могле чути у Скупштини БиХ да постоје политичке снаге које желе да жртвују мир за суверену БиХ'', истакао је Кошарац.
Он је изразио разочарање што је тада ова порука, али и генерална политика муслиманског лидера Алије Изетбеговића, чије су основе садржане у ''Исламској декларацији'', добиле подршку и дијела међународне заједнице.
Кошарац је изразио бојазан да, можда, чак и данас, као што је то био случај прије 20 година, поново некоме смета српска застава, што је означио као веома лошу поруку ''мултиетничког'' Сарајева.
Милка Кокот, којој су 4. маја 1992. године на кућном прагу у Врбовској улици у сарајевском насељу Анекс комшије муслимани свирепо убили брата Драгана Станишића (25) и оца Гојка (53), истакла је да су многе српске мајке већ почетком 1992. године почеле да носе црнину због трагичног губитка најдражих.
"Свијеће смо данас прислужили, не само за Николу Гардовића, него и за све остале сарајевске Србе", рекла је Кокот и поновила да данас чак 263 српске породице са подручја Сарајевско-романијске регије још траже своје најмилије који су страдали током рата у Сарајеву и чији остаци ни након 20 година нису пронађени.
Данашњем помену страдалим сарајевским Србима присуствовали су и шеф Оперативног тима Владе Републике Српске за тражење несталих Горан Крчмар, замјеник министра правде БиХ Срђан Радуљ и представници Удружења породица погинулих бораца, несталих и заробљених лица Источног Сарајева.