ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ 10. ЈУНА
У Организацији породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила
Источно Сарајево, чланови породица српских жртава положиће у сриједу,
10. јуна цвијеће и прислужити свијеће на Спомен-обиљежју на Чемерну, код
Илијаша, гдје су прије 23 године звјерски ликвидирана 32 српска цивила
из овог села.
Злочин на овом мјесту, гдје је до 1999. године била масовна гробница,
починили су припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња
који, због тромог и инертног правосуђа, још нису БиХ одговарали за своја
недјела.
Полагање цвијећа и прислуживање свијећа предвиђено је у 12.30 часова, а парастос за убијене Србе биће служен у 13.00 часова.
Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале
су Чемерно у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године.
Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила
и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село су
сравнили са земљом. Чемерно је данас потпуно пусто село у коме нема
ниједног Србина повратника.
"Колико још деценија треба да прође да се Тужилаштво БиХ смилује и
покрене истрагу против извршилаца и налогодаваца овог незапамћеног
злочина?", по ко зна који пут пита предсједник Организације породица
заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирко
Вранић.
Он сматра да се Тужилаштво БиХ уопште не труди да уради било шта у вези
са случајевима који се односе на злочине над Србима, већ ћуте и не
покрећу истраге, чекајући док биолошки нестану извршиоци и налогодавци
овог масакра.
"Тужилаштво БиХ добро зна ко су извршиоци и налогодавци тог незапамћеног
злочина над српским цивилима, али и даље ћути и чека да злочинци умру, а
они би онда имали образложење да немају кога процесуирати", каже Вранић
Срни.
Током напада на српско село Чемерно, у општини Илијаш, убијени су скоро
сви становници, а починиоци су имали јасну наредбу претпостављених да у
том мјесту униште све.
Они становници који нису убијени на кућном прагу или су у нападу рањени одведени су у злогласне логоре за Србе.
Као и у осталим муслиманским нападима на српска села, и на Чемерну је
опљачкано и однесено у Сарајево и околна муслиманска села све што се
могло понијети, а село је остало разорено и спаљено.
Жртве напада на муслиманских снага на Чемерно су Милош Буњевац, Миросава
Буњевац, Ранко Буњевац, Славојка Буњевац, Ђорђо Буњевац, Ковиљка
Буњевац, Горан Буњевац, Рајко Буњевац, Новко Ћетковић, Спасенија
Дамјановић, Ранка Дамјановић, Јадранка Дамјановић, Стака Дамјановић,
Здравко Дамјановић, Манојло Ђука, Гојко Ћурђић, Мирослав Јанковић,
Сретен Јанковић, Радомир Јевтић, Светозар Капетановић, Љубиша Лазендић.
У нападу муслиманске војске из Брезе, Високог и Какња убијени су и
Милован Малешевић, Жарко Малешевић, Недељко Мићић, Станоје Мирковић,
Миро Пантић, Стана Рашевић, Милинко Трифковић, Јања Трифковић и Рајко
Трифковић, док се остале жртве воде као нестале.
Министарство унутрашњих послова Републике Српске 8. марта 2007. године
поднијело је допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака
осумњичених за ове злочине.
Извор: 
Везане вијести:
Чемерно- без Срба и без правде - Jadovno 1941.
ТУЖИЛАШТВО САМО "УМИРУЈЕ" ЈАВНОСТ - Jadovno 1941.