ПОЧИНИОЦИ НИСУ ОСУЂЕНИ НИ НАКОН ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, /СРНА/ - Породице 32 убијена Србина на Чемерном код Илијаша огорчене су на правосуђе БиХ, јер ни након 20 година од злочина које су починили припадници тадашње армије БиХ није процесуиран нико од починилаца. Мила Малешевић,чијег су сина Милована 10. јуна 1992. године на најсвирепији начин убиле и масакрирале комшије муслимани, огорчена је што Суд и Тужилаштво БиХ нису никога осудили за овај злочин.
"Ухватили су га, скинули, завезали и убили након чега су га маскрирали", прича она.
Малешевићева је истакла да су комшије порушиле и запалиле све што је њена породица имала, као и читаво село.
Бранко Трифковић, један од преживјелих, који је у вријеме када је извршен злочин имао 22 године, истакао је да су му овдје прије 20 година убијени отац, мајка, брат, тетка, њена два сина и невјеста.
"Игром случаја остао сам жив, јер сам након рањавања успио побјећи у стијене, гдје сам се сакрио", присјећа се Трифковић.
Он наводи да је потом побјегао до мјеста Округлица, гдје је превијен, а затим се вратио у село које је било спаљено, а житељи поубијани.
Трифковић свједочи да су неки сељани били заклани, неки масакрирани или запаљени, док су се на некима војници такозване армије БиХ иживљавали након чега су их убили.
Он наводи да је видио унакажене лешеве - без очину, прстију и других дијелова тијела и додао да се зна ко је починио злочин , али, нажалост, до данас нико није одговарао.
"Нека је на част овој држави, ако је можемо тако назвати, да и након 20 година и бројних свједока нико није одговарао", каже Трифковић.
Он истиче да је изјаве о овом злочину давао међународним организацијама, СИПИ, Обавјештајно-обезбједносној агенцији, Тужилаштву БиХ, те да су му представници свих ових институција рекли да је предмет спреман и предат Тужилаштву БиХ,које га, нажалост, држи у ладицама.
Трифковић додаје да је најгоре што се одговорни за злочине слободно шетају по Сарајеву, Илијашу, Високом и Какњу.
Невенка Буњевац, којој је стрдала комплетна мужева породица, сјећа се да јој је тог дана убијена јетрва Славојка Буњевац која је била трудна шести мјесец и њен муж.
"Њихов седмогодишњи син, тада је био код тетке и тако остао жив", нагласила је она и додала да је дјечака усвојила једна породица у Србији и да он још не смије да дође на Чемерно гдје су му убијени мајка, отац, дјед и стричеви.
Она наглашава да је тог дана убијено седам чланова породице Буњевац на најсвирепији начин - заклани су и бацани у гробницу.
Према њеним ријечима, починиоци овог гнусног злочина данас сједе у општинама у Брези и Варешу, а неки су и у заједничким органима БиХ у Сарајеву.
Радоје Лазендић, којем је убијен 21-годишњи син Љубиша, каже да му је син ухваћен, убијен и запаљен у штали.
Лазендић се кроз сузе сјећа да је сина познао само по ланчићу и металној кутији за цигарете.
"Жалосно је што нико није одговарао за овај злочин. Када смо постављали споменик општина Илијаш нам није дозволила да на њему напишемо да је злочин почињен", истакао је он.
Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић истакао је да Чемерно потврђује правило да правосуђе БиХ још није испунило свој задатак, те да ради селективно и пристрасно.
"Овај ратни злочин, почињен прије 20 година, документован је и документација је достављана неколико пута. МУП РС сачинио кривичну пријаву и извјештај и Окружно тужилаштво Источно Сарајево је доставило овај предмет Тужилаштву БиХ, али још нема ни назнака да се воде истрага. Нема сазнања да ли је предмет уступљен Кантоналном суду у Сарајеву", каже он.
Велимировић истиче да овај предмет, по обиму злочина, заслужује да буде процесуиран у Суду БиХ, јер се знају и починиоци и налогодавци.
Велимировић је нагласио да општина Илијаш није дозволила да се постави споменик док са њега није уклоњена ријеч злочин.
Он тврди да је и ту селективна примјена прописа, јер је законом прописано да тамо гдје нема правосудне пресуде не може говорити о ратном злочину, док смо са друге стране свједоци да бошњачка страна гдје год може поставља споменике, наводи квалификације, чак и геноцид у Вишеграду тамо гдје нема судске пресуде.
"Када је ријеч о властима Републике Српске онда се то наводи као проблем, а када је у питању Федерација БиХ онда то није проблем. Тако данас на овом споменику умјесто ријечи злочин пише збивање", нагласио је он.
Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића ријеке и Орахова напале су село Чемерно рано ујутро 10. јуна 1992. године. Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, ранили троје сељана и сравнили село са земљом.
Министарство унутрашњих послова РС 8. марта 2007. године поднијело је допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака осумњичених за ове злочине.
Код спомен-обиљежја на Чемерном данас је служен парастос и положени су вијенци.
Извор: 