ПЛАВШИЋ: СРБА У САРАЈЕВУ ДАНАС МАЊЕ НЕГО ПОД ТУРЦИМА
БАЊАЛУКА, 6. АПРИЛА (СРНА) - Почетак рата у Сарајеву 6. априла 1992. године био је почетак прогона Срба из овог града и највећег етничког чишћења у Европи од Другог свјетског рата, сагласни су политичари и истакнути српски интелектуалци.
Они истичу да је прије рата у Сарајеву живјело око 160.000 Срба, а да их данас нема ни 10.000, и то углавном старих.
Бивши предсједник Републике Српске Биљана Плавшић истиче да је у Сарајеву данас много мање Срба него што их је било у вријеме турске владавине.
"Рушење Устава за мене је значило почетак рата. Срби га нису жељели. Они нису жељели да разарају Југославију. Нису имали никаквог интереса за рат, али је очигледно да су муслимани имали", каже Плавшићева, преноси "Глас Српске".
Плавшићева, која је уз Николу Кољевића изабрана за српског члана Предсједништва Социјалистичке Републике БиХ на првим демократским изборима 1990. године, подсјећа да су њих двоје дали оставке 8. априла, два дана послије сједнице Скупштине на којој је без њих донесена одлука да буде "подигнута" Територијална одбрана, чиме је Предсједништво остало без представника српског народа.
"Узела сам папир и написала оставку. Сјећам се добро те реченице да је то распад БиХ, да је одлука донесена без присуства представника Срба, исто као што је и у октобру донесена одлука о независности и написала сам још да, пошто је то најава рата, ја у томе нећу да учествујем", каже Плавшићева.
Она подсјећа да је Сарајево некада било други град у бившој Југославији по броју Срба, а данас то више није, него је то "град језе".
Књижевник Рајко Петров Ного каже да већ долази до објективизације свега оног страхотног што се у Сарајеву дешавало већ долази, јер нема злочина који се може сакрити, иако се још не зна тачан број убијених сарајевских српских цивила.
"То да Срби нису имали шансе да избјегну рат већ је опште мјесто, о томе све више говоре и странци. Рат се могао избјећи, али они са стране који су га програмирали, уз балканске страсти, то су операционализовали удруженим снагама", каже Ного и додаје да у Сарајеву данас има више Кинеза и муџахедина, него Срба.
Привредник и бивши политички функционер Рајко Дукић каже да су прогони и убиства Срба почели много прије почетка рата, што доказује и данашњи Закон о правима бораца Федерације БиХ који борачки ратни стаж припадницима Патриотске лиге и "Зелених беретки" признаје од 1. марта 1991. године, дакле читаву годину прије почетка рата.
"Срби никакве везе немају са изазивањем и отпочињањем рата. Они су покушали на сваки начин да га избјегну, али за то нису имали шансе", каже Дукић, који је и сам био на списку за ликвидацију.
Он подсјећа да је тадашњи предсједник Предсједништва РБиХ Aлија Изетбеговић потписао Кутиљеров план који је значио мир, па је одустао од тога по наредби америчког амбасадора Ворена Цимермана.
"Срби су из Сарајева протјерани. Борбе послије тога биле су само борбе за голи опстанак", каже Дукић и додаје да су Срби у Сарајеву 1991. године прекрижени као конститутивни народ, а историја ће показати, као и за оно што се сада дешава у сјеверној Aфрици, ко је покренуо те ратове.
Извор: 