ПЕТРОВИЋ : СУНОВРАТ ПРАВОСУЂА БиХ
БАЊАЛУКА, 25. ЈАНУАРА /СРНА/ - Наредба Тужилаштва БиХ о обустави истраге у случају "Добровољачка" представља свјесно затварање очију пред злочином који се не може ни сакрити ни забаравити, изјавио је Срни Миладин Петровић, аутор књиге "Тајна Добровољачке улице".
"Том наредбом Тужилаштво БиХ је упрљало своје име и име државе за коју ради и дубоко се огрешило о жртве злочина и њихове ближње који већ двадесету годину чекају правду", истакао је Петровић.
Он сматра да је Тужилаштво нанијело велику штету свима у БиХ који теже помирењу и трајном миру, наглашавајући да истинског помирења нема до потпуне истине о посљедњем рату.
"Тужилаштво БиХ не само да се није озбиљније потрудило да осветли истину о Добровољачкој улици у Сарајеву, него је оправдавајући обустављање истраге умањило број жртава и прећутало неке значајне чињенице и доказе које одавно посједује", истакао је Петровић.
Он је прецизирао да се то посебно односи на сједницу Предсједништва БиХ од 3. маја 1992. године на којој се на основу транскрипта може закључити да, упркос претходним договорима, чланови овог тијела уопште нису размишљали да опкољеним припадницима ЈНА у Командној области дозволе да мирно оду у Лукавицу.
"Према договору у Предсједништву, били су дужни да обезбеде миран излазак колоне ЈНА, али је при крају те сједнице Хајрудин Сомун упозорио на велику опасност ако ЈНА буде захтевала да, осим генерала Кукањца, из Команде изађу сви остали војници и старешине, као и техника, јер је чуо на радио-станици да неко издаје наређења да се нипошто не дозвољава излазак из Команде", каже Петровић.
Петровић подсјећа да је пред полазак колоне и он на радију чуо оно што и Сомун.
"Пришао сам генералу Кукањцу и то му рекао, али је он само одмахнуо руком", наводи Петровић.
Петровић сматра да су Ејуп Ганић и остали чланови Предсједништва БиХ чули Сомуново упозорење, али нису реаговали.
"Све до сада познате чињенице говоре да је Ганић свјесно кршио договор о мирном изласку колоне ЈНА и да ништа није предузео да она буде обезбеђена", наводи Петровић, додајући да је изласком Алије Изетбеговића на сигурну територију Ганић наредио да се други дио колоне заустави и нападне.
"Био сам заробљен у тој колони, као и моја сестра која је била цивил, а рањена је и пребачена у кошевску болницу. Размењен сам 4, а моја сестра 8. маја 1992.године", навео је Петровић.
Он је рекао да се из снимака пресретнутих разговора МУП-а и Армије БиХ види да је постојао план напада на колону и да се ништа није догодило игром случаја.
"Као један од уредника некадашње `Народне армије` дошао сам у Команду Друге војне области, 22. априла, где ме позвао Кукањац и био сведок свих догађаја у вези са Добровољачком, укључујући и заробљавање припадника ЈНА", испричао је Петровић.
Према његовим ријечима, када се од Тужилаштва БиХ након 20 година сазнаје да је у Добровољачкој било седам мртвих, онда је то чудовиштна институција, а не институција правде.
"Шта очекивати од Тужилаштва БиХ које чак не признаје да је у догађајима у вези са Добровољачком улицом, који су међусобно повезани, за неколико дана погинуло 42, рањено 73 и заробљено 250 припадника ЈНА?", пита Петровић.
Он је додао да Тужилаштво БиХ, вјероватно, рачуна оне који су 3. маја погинули непосредно на улици, а не рачуна оне који су претходног дана погинули на прозорима зграде команде бранећи опкољену команду, као и оне који су погинули возећи храну у команду.
"Сви су погинули послије директиве Штаба Територијалне одбране БиХ да се нападну и блокирају све касарне и јединице и то је један од докумената од којег би Тужилаштво БиХ требало да крене у истрази", истакао је Петровић.
Петровић је закључио да је Тужилаштво Србије сада на потезу и да никако не би требало заћутати о овом случају.
Петровић је тада као ратни репортер имао чин капетана прве класе, а данас је главни и одговорни уредник листа "Војни ветеран" у Београду.
Извор: 