ПАНДУРЕВИЋ: ТРАЖИМО ДА МУЧИТЕЉИ ОДГОВАРАЈУ

"Силос" је затворен је 27.јануара 1996.године - истог датума као и монструозни нацистички логор "Аушвиц"...Радојка Пандуревић је, након 1 339 дана проведених у логору, пуштена увече 26.јануара 1996.године, само ноћ прије његовог распуштања.

Приредио: Миро ПЕЈИЋ 

 

 

БРАТУНАЦ, 31.ЈАНУАРА/СРНА/- Прије 17 година затворен је злогласни логор "Силос" у Тарчину код Хаџића, а још нико није осуђен за вишегодишња мучења, злостављања и убиства Срба. 

"Силос" је затворен је 27.јануара 1996.године - истог датума као и монструозни нацистички логор "Аушвиц". 

Хашки трибунал није никог процесуирао за четворогодишње мучење више од 700 Срба у том логори као и за мучења неколико десетина Хрвата у једном краћем периоду. У Суду БиХ у току је суђење осморици Бошњака за злочине у "Силосу", а предмет се води као "Ђелиловић и остали". 

Недавно је тужилац Тужилаштва БиХ Бехаија Крњић обуставио истрагу против 455 лица која су довођена у везу са злочинима и нехуманим понашањем према заробљеницима у логорима "Силос“, "Пазарић“ и "Игман“, наводећи да "нема довољно доказа за та лица која се терете да су мучила логораше". 

Радојка Пандуревић је, након 1 339 дана проведених у логору "Силос“, пуштена увече 26.јануара 1996.године, само ноћ прије његовог распуштања. По њу и Босиљку Алексић дошла је међународна полиција да их изведе како се не би видјело да је у логору било и жена, што је бошњачка власт скривала. 

Заробљена је у властитој кући 28.маја 1992.године и са још 17 Срба мјештана Тарчина и околине одведена у Силос гдје је мучена, понижавана, препадана и малтретирана 44 мјесеца, иако је приликом потписивања Дејтонског споразума било договорено да се до 19. јануара распусте сви логори у БиХ. 

"Алија Изетбеговић је прекршио тај договор и нас 43. држао у логору 7-8 дана дуже", испричала је Радојка СРНИ. 

Пандуревићева је огорчена због пристрасности Хашког трибунала који за 17 година није подигао ни једну оптужницу за злочине над Србима у муслиманским логорима, а камоли да је неког осудио за незаконито лишавање слободе недужних цивила, туче, убиства и мучења Срба у логорима. 

У Хагу није био оптужнице ни за одвођење на присилни рад на борбеним линијама и тјерање затвореника да иду као "живи штит" у муслиманске акције или да прођу и деактивирају минска поља. 

"Колико је пристрасан и антисрпски настројен Хашки трибунал, показује његово недавно одбијање да се појавим као свједок одбране Радована караџића и испричам само дио свједочења о мучењима и убијању Срба у муслиманским логорима као неко ко је то скоро четири године свакодневно гледао и доживљавао", прича Пандуревићева. 

Коментаришући обустављање истраге Тужилаштва БиХ против 455 лица за злостављање Срба у логорима на подручју Хаџића, Пандуревићева наводи да се двоуми дали да се појави као свједок пред Судом БиХ у предмету "Ђелиловић и остали", јер свједочења доводе до нових стресова и психичког узнемиравања логораша. 

"Доживјећу нове стресове и разочарења, а Суд суди како хоће и према досадашњим искуствима - слабо узима у обзир свједочења логораша, што доводи до новог понижавања и осјећаја потпуне незаштићености и немоћи логораша да и након 17 година дођу до правде, односно да се њихова свједочења о преживљеним тортурама уврсте у доказе против осумњичених", истиче Пандуревићева. 

Она наводи да је тужилац у том предмету онај који је и прекинуо истрагу против осталих 455 лица међу којима има оних који су формирали логоре, наређивали, тукли и злостављали логораше и имају већу одговорност од неких од ових осам којима се суди. 

"С обзиром на досадашње искуство, не би ме изненадило и да ова група буде ослобођена, уз неко банално образложење, упркос доказима, чињеницама и преживјелим логорашима који су спремни да свједоче и чија љекарска увјерења показују какве су све страхоте преживјели и батине добијали", констатује Пандуревићева. 

Према њеним ријечима апсурдно је да се не суди Енесу Казићу који је њу и још неколико особа лично затворио у "Силос“ са пушком "на готовс“ прислоњеном на главу, а још ради у некој безбједносној служби БиХ. 

Она сматра да ни институције Републике Српске не помажу довољно логорашима који треба да свједоче и да се дешава да тужиоци заобилазе кључне детаље и чињенице приликом узимања изјава и саслушавања свједока и питају их за неке небитне детаље. 

"Тужиоци би требали настојати да на разне начине дођу до што више и што увјерљивијих података и сазнања из више извора који су им доступни, да што боље припреме оптужнице, а не да омаловажавају логораше или друге свједоке и њихова исказе и љекарска увјерења доводе у сумњу да би спријечили процесуирање злочинаца", каже Пандуревићева. 

Она тврди да се,када је у питању доказивање и процесуирање злочина почињених над Србима у "Силосу“ и другим логорима, наилази на опструкцију и међународних и правосудних органа БиХ, којима је заједнички циљ да осуде што више Срба, прикрију муслиманске злочине и да у свијету одржавају лажну медијску слику да су Бошњаци били једине жртве... 

Пандуревићева поручује да ће се српски логораши до краја живота борити да се лажна слика о рату у БиХ промијени и да они који су их у логорима мучили одговарају или барем да страхују од одговорности... 

 

 

Извор: 

 

Везане вијести: 

Годишњица затварања логора смрти Силос код Сарајева

Српски заточеник логора „Силос”: Молио сам да ме убију