ОПСТАНАК БиХ ЗАВИСИ ОД ПРЕСУДА ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА

САРАЈЕВО,  (СРНА) - Јавност у Републици Српској огорчена је због спорости и неефикасног процесуирања злочина над припадницима ЈНА у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године, а политичке странке Српске једногласне су у оцјени да се мора омогућити обиљежавање 20 година од тог злочина.

Предсједник Народне скупштине Српске Игор Радојичић увјерен је да ће овогодишње обиљежавање скупа у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву проћи достојанствено, како то и приличи помену на убијене, и очекује да ће организаторима и породицама убијених - обиљежавање страдања у Добровољачкој бити омогућено, да на миран начин положе цвијеће и запале свијеће на предвиђеним мјестима.

"Чекамо на процесуирање одговорних за ове злочине. Правосуђе у БиХ није објективно и одговорно и зато тога процесуирања још нема", рекао је недавно Радојичић.

Предсједник Владе Републике Српске Александар Џомбић подржао је одлуку владиног Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова да се и ове године, на достојанствен начин, обиљежи страдање припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, поручивши да је то дужност и обавеза - да се злочин никада не би поновио.

Он је породицама страдалих упутио изразе најдубљег саучешћа и поручио да "Република Српска никада неће одустати од тражења истине и правде, али и примјерене казне за починиoцe несумњивог ратног злочина у Сарајеву".

"Будућност БиХ зависи од рјешавања и процесуирања ратних злочина који су се десили на почетку рата у Добровољачкој улици у Сарајеву и на Брчанској малти у Тузли", рекла је Срни Александра Пандуревић, посланик СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Према њеним ријечима, негирањем тог злочина и избјегавањем његовог процесуирања покушава се промијенити карактер рата у БиХ онако како је он дефинисан у Дејтонском мировном споразуму, као "трагични сукоб у БиХ", и фабриковати лажна слика о томе да су тобоже Срби били агресори, а Бошњаци жртве.

Она сматра је да ''без извођења пред лице правде Ејупа Ганића, Јована Дивјака и осталих одговорних за масакр војника ЈНА у Добровољачкој, БиХ нема будућност''.

Предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић изјавио је Срни да званични органи и институције Републике Српске апсолутно и с индигнацијом одбацују ''малициозну и срамну понуду Јована Дивјака, кога Срби сматрају за једног од најодговорнијих високих официра Армије БиХ за злочин у Добровољачкој, који је рекао да би положио цијеће за погинуле војнике ЈНА ако би српска страна положила цијеће на Маркале".

''Једино што повезује та два догађаја јесу двије ствари, а то је, прво, да су заиста страдали невини, а друго, што је једнако важно - да су планери и инспиратори тих стравичних злочина исти, јер су били дио злочиначке сарајевске кухиње'', нагласио је Дуњић.

Он је поновио да не сумња у професионалност полиције Кантона Сарајево и да вјерује да ће обиљежавање страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици, заказано за 2. и 3. мај у Источном Сарајеву и Сарајеву, бити безбједно.

Према његовим ријечима, амбасадор Србије у БиХ Нинослав Стојадиновић потврдио је свој долазак и на духовну академију 2. маја у Источном Сарајево, а биће и учесник мирне и достојанствене шетње Доборовољачком улицом, 3. маја, када ће бити прислужене свијеће и положено цвијеће за невине жртве овог злочина муслиманских снага.

Према Срниним сазнањима, свој долазак у Сарајево је најавио и министар рада и борачо-инвалидске заштите у Влади Републике Српске Петар Ђокић, који сматра да би спречавање обиљежавања скупа у Добровољачкој улици у Сарајеву послало нову поруку о односима у БиХ, што би значило да је "подијељена у двије државе".

Напад на војне објекте и припаднике ЈНА 2. и 3. маја 1992. године, а посебно у Добровољачкој улици у Сарајеву, представља кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва, рањених и болесних, ратних заробљеника, затим противправно убијање и рањавање непријатеља, као и повреде закона и обичаја рата, који је у наредним данима прерастао у безочни, нехумани и планирани атак муслиманских паравојних јединица на чланове породица војника, официра и грађанских лица у бившој ЈНА.

''Након стравичног злочина, почињеног 2. и 3. маја 1992. године над припадницима ЈНА у Сарајеву, припадници 'Зелених беретки', 'Патриотске лиге', 'Бисера' и других озлоглашених паравојних муслиманских јединица отпочели су прогон породица официра тако што су им дјецу и супруге насилно отимали из сарајавских станова да би их потом уцјењивали и размјењивали - све с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима на почетку рата у Сарајеву'', рекао је раније Срни координатор Тима за истраживање и документовање крвичног дјела ратног злочина МУП-а Српске Симо Тушевљак.

''Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова припадници јединица територијалне одбране тзв. РБиХ међу којима су били Сакиб Пушка и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић - Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања. Том приликом један од наоружаних припадника паравојних муслиманских јединица, пуцањем из ватреног оружја, ранио је у груди и руке начелника Дома ЈНА потпуковника Богоја Божиновског, а у истом нападу убијен и портир Дома Џевад Биџо'', подсјећа Тушевљак.

Према његовим ријечима, заснованим на исказима свједока масакра у Добровољачкој, том приликом било је заробљено 10 припадника ЈНА и грађанских лица на служби у ЈНА, и то потпуковник Божиновски, војник Дуцан, пословођа ресторана Драгослав Митровић, затим грађанска лица Селвер Шврака, Ђорђе Соколовић, Тодор Соколовић, кувар Мустафа Чаушевић, конобарица Мунира Буга, радница Милка Шуша и домаћин Дома Петар Станишић.

Јавност у Републици Српској све ове године огорчена је на спорост и неефикасно процесуирање злочина у Доборовољачкој улици, иако су у истрагама најчешће помињана имена била: Јован Дивјак, Ејуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић - Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић - звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, као и неизоставни Исмет Бајрамовић - Ћело,

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се почетком маја 1992. мирно повлачила из Сарајева, према споразуму и са гаранцијом мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ. Безбједност војника гарантовао је тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић.

Међутим, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута. У току неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је више од 200 заробљено. Прво је извршен 2. маја напад на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључили струју, воду и телефоне.

Организатор овогодишњег обиљежавања 20 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године јесте Одбор Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Обиљежавање ће почети 2. маја духовном академијом у Центру за културу у Источном Новом Сарајеву, а за 3. мај у 9.00 часова предвиђено је окупљање грађана испред Спомен-цркве у Миљевићима, док је за 9.30 часова планиран полазак аутобуса за Сарајево правцем Враца - Грбавица - Скендерија - Добровољачка улица.

Од 10.00 до 10.30 часова мирном шетњом доћи ће се до мјеста полагања ружа у Добровољачкој, гдје ће бити прислужене свијеће. У 11.00 часова у Спомен-цркви у Миљевићима биће служен парастос за погинуле, а за 12.00 предвиђено је полагање цвијећа на Спомен-крсту у војничком гробљу у Миљевићима.

 

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

 

 

Извор: