НАСТАВАК СУЂЕЊА ОПТУЖЕНИМ ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА
САРАЈЕВО, 24. МАЈА /СРНА/ - Суђење осморици оптужених за злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју општине Хаџићи биће настављено данас у Суду БиХ,када ће браниоци оптужених унакрсно испитивати свједока Ђорђа Андрића.
Оптужница терети Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хујића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера за злочине против српских цивила и ратних заробљеника почињене у логору "Силос" и другим објектима на подручју општине Хаџићи.
У оптужници се наводи да су они од 1992. до 1996. године учествовали у системском удруженом злочиначком подухвату, у оквиру којег су починили злочине против цивила и ратних заробљеника српске националности.
Према оптужници, Бећир Хујић је био управник, као и замјеник управника логора "Силос", а исте функције обављао је и Халид Човић. Нермин Калембер је, наводи се у оптужници, био стражар у "Силосу", док су остали оптужени, такође, обављали функције у цивилним, војним или полицијских структурама локалне власти.
Суђење је почело 17. маја свједочењем Ђорђа Андрића, који је описао сурови живот заробљеника у логору "Силос", гдје је био заточен пет мјесеци.
Андрић је рекао да се од средине маја 1992. године није могло слободно кретати те да су у Тарчину (општина Хаџићи), гдје је живио с породицом, полицајци свакодневно долазили и од српског становништва тражили оружје.
Он је навео да је 6. јуна 1992. из породичне куће у Тарчину, заједно с браћом и оцем, одведен најприје у Друштвени дом у Пазарићу, гдје су их испитивали о наоружању, а потом је њега извјесни Калгари одвео у логор "Силос".
"Кад сам дошао у ћелију, био је мрак. У пола ноћи дошло је шест полицајаца питајући ко је тек дошао. Извели су ме и прегазили испред ћелије", рекао је свједок.
Он је испричао да је сутрадан пребачен у другу ћелију, гдје се сусрео с братом и још неким мушкарцима који су били претучени и крвави.
Према његовим ријечима, током боравка у "Силосу" сви затвореници су били пребијани, а извјесни "Калембер Буба" их је највише тукао.
"Кад бисмо унутар ћелије галамили,стражари су нам знали рећи да ушутимо или ће нам позвати Калембера", присјетио се свједок, додавши да њега лично није никада тукао.
Описујући услове у логору, Андрић је навео да су они били катастрофални,да се за пет мјесеци боравка нико никада није окупао, а да су нужду вршили у канти која се налазила у ћелији.
Он је рекао да су у логору дневно добијали једну кору хљеба, а након што су сви добили дизентерију, супу су им сипали у једну здјелу уз коју би подијелили три-четири кашике.