КОВАЧ: ОДГОВОРНИ СЛОБОДНО ШЕТАЈУ ГРАДОМ

САРАЈЕВО, 25. ОКТОБРА (СРНА) - Адвокат Мирза Ковач, бранилац Рамиза Авдовића који је осумњичен за ратни злочин против српских цивила 1992. године у Сарајеву, рекао је Срни да особе које су српске грађане затварале, тукле, батинале и убијале шетају по Сарајеву.
На сједници Судског вијећа рекао сам, а то ћу и написати кад добијем рјешење о одређивању притвора /за Авдовића/, да је јако ружно да тужилац води истрагу против више од 25 осумњичених, а они ухапсе обичног стражара, док се по Сарајеву шетају особе чија сам имена прочитао у доказном материјалу које су грађане српске националности затварале, тукле, батинале и убијале - изјавио је Ковач.
Он је додао да још није ни добио рјешење о притвору његовог брањеника, тако да је рано говорити о његовом начину одбране. Ковач је нагласио да Авдовића нико од бивших затвореника није споменуо у ружном контексту, због чега ће, када дође до тога, одбрану базирати на чињеници да он "није ни подстрекавао, помагао, ни као саизвршилац учествовао у злочинима против грађана српске националности".
"Зна се ко је то радио. Изнад Авдовића био је Ћело Бајрамовић, те командант Војне полиције Керим Лучаревић који као први осумњичени хода по граду, а који је командовао и све знао. У доказном материјалу наводе се и Фахрудин Алић, звани `пуковник`, као и имена стражара који су заиста батинали и тукли затворенике", рекао је Ковач.
Он је истакао да ће истражити ко је дозволио да се у Централном затвору у Сарајеву формира "пети спрат" гдје су људи довођени и злостављани. Према његовим ријечима, то је могао учинити само Керим Лучаревић у договору са политичким врхом.
"Тај затвор је егзистирао до септембра 1992. године када је, нисам сигуран да ли одлуком Предсједништва или команданта Штаба АБиХ Сефера Халиловића, формиран Војни суд и сви затвореници прешли су у његову надлежност", објаснио је Ковач.
Он је додао да никако не разумије поступке тужиоца Џевада Муратбеговића, јер није ухапсио Лучаревића. Ковач каже да су и неки свједоци навели да су "људи који су имали одређене функције, долазили у затвор, ударали их ногама и малтретирали".
"Тужилац не спомиње ни Предсједништво, ни Команду, ни Лучаревића, ни оне који су имали приватне затворе, као што су `Сунце`, `Отока` и друге на Алипашина пољу, из којих су одводили и доводили затворенике из Касарне `Виктор Бубањ`. Гдје су ти људи? Да ли он мисли затворити случај са неколико стражара? Шта ћемо са главним? Да ли он не смије покренути истрагу против њих, ја не знам", рекао је Ковач.
Адвокат Емир Капиџић изјавио је Срни да је сувише рано говорити како ће пред Судом БиХ бранити клијента Бесима Мудеризовића који је осумњичен за ратни злочин против српских цивила 1992. године у Сарајеву.
"О томе је још рано говорити јер је Тужилаштво, осим за Мудеризовића и Рамиза Авдовића, покренуло истрагу за више особа. Не знамо како ће се то одвијати, ко ће све бити обухваћен и колико може имати међусобног утицаја међу њима", истакао је Капиџић.
Тужилаштво БиХ сумњичи Бесима Мудеризовића и Рамиза Авдовића да су 1992. године починили ратни злочин против српских цивила у војном затвору смјештеном у бившој касарни "Виктор Бубањ" и у Централном затвору у Сарајеву.
Мудеризовића и Авдовића ухапсили су 20. октобра на подручју Сарајева припадници Агенције за истраге и заштиту, по налогу Тужилаштва БиХ. Суд БиХ одредио им је једномјесечни притвор.
"Према евиденцији Савеза логораша Републике Српске /РС/, кроз касарну `Виктор Бубањ` прошло је око 5 000 људи, махом цивила који су тамо лежали и по двије, три године. Војника је било свега око 10 одсто и кратко су се задржавали, јер су одмах вођени на размјене. Војници нису ни суђени, а цивили јесу и то на казне од 10 година затвора до смртне казне, а све, наводно, због избјегавања војне обавезе, држања оружја, давања сигнала лампама, упаљачима и слично, што ништа није било тачно. Све су то биле измишљотине, али Срби су били ти који су морали бити привођени у `Виктор Бубањ`", изјавио је раније предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић.

Извор: