ЈОШ НЕПОЗНАТИ ПОЧИНИОЦИ ПРЕМЛАЋИВАЊА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕШТЕНИКА

Сасвим је нормално да сваки грађанин БиХ према којем је учињен овако бруталан злочин има право да зна ко га је наредио и извршио... БиХ је одговорна према породици Старовлах...

Александар и Јеремија Старовлах у Тузли послије звјерске акције СФОР-а

Припремио: Невенко Ерић 

На данашњи дан прије 11 година припадници НАТО-а и тадашњег ЕУФОР-а, које су УН и ЕУ задужили да чувају мир у БиХ, на Палама су бестијално претукли православног свештеника протојереја-ставрофора Јеремију Статровлаха и његовог сина вјероучитеља Александра Старовлаха, док су остале чланове породице и свештенике малтретирали. 

Правни заступник породице Старовлах адвокат Миљкан Пуцар изјавио је Срни да породица Старовлах, нажалост, ни до данашњег дана није сазнала ко је наредио и ко је извршио тај брутални злочин против њих. 

"Сасвим је нормално да сваки грађанин БиХ према којем је учињен овако бруталан злочин има право да зна ко га је наредио и извршио. Нажалост, породице Старовлах и Абазовић из Рогатице то никада неће сазнати", наглашава Пуцар. 

Он је истакао да је породица Старовлах пред Судом БиХ покренула поступак против БиХ која је дала имунитет припадницима НАТО и ЕУФОР-а "да се такав један злочин може амнестирати", а Суд БиХ је тај захтјев одбио. 

"Покренули смо поступак пред Уставним судом БиХ, који, нажалост, већ дуже вријеме стоји. Према нашим информацијама, он је био једном на дневном реду, али је скинут. Очекујемо да би у скорије вријеме могло да се расправља о нашем захтјеву који је веома једноставан. Ми тражимо надокнаду штете, јер породица Старовлах никада неће сазнати ко је наредио и извршио тај брутални злочин", појашњава Пуцар. 

Он је подсјетио да су још прије 10 година покренути поступци и у земљама чији су војници учествовали у тој акцији, што је било објављено на сајту НАТО у БиХ, али су све те земље одговориле да ти војници имају имунитет и да против њих неће бити вођен поступак. 

"Сматрамо да је БиХ због таквог става одговорна према породици Старовлах. Породици Старовлах било би веома важно да их је неко у име БиХ позвао, извинио се, понудио им да тај спор буде ријешен мирним путем, али до данас то нико није учинио. Једино је Влада Републике Српске донијела неке одлуке да нам помогне", рекао је Пуцар. 

У ноћи између 31. марта и 1. априла 2004. године, у вријеме васкршњег поста, припадници међународних снага у БиХ извели су класичну десантну акцију на Пале и упали у свештеничке станове, парохијски дом у којима су се они налазили, храм Успења пресвете Богородице, а све под изговором да траже ратне злочинце – конкретно првог предсједника Републике Српске Радована Караџића. 

Хеликоптери са војницима спустили су се на оближњи фудбалски стадион, а у кругу од 100 метара од Парохијског дома било је забрањено свако кретање цивилима, од којих су неки добили ударце припадника НАТО и ЕУФОР-а. 

Војници СФОР-а су експлозивом разнијели врата парохијског дома, а потом и врата два стана која су се налазила изнад Парохијског дома, а у којима су живјели свештеници Старовлах и Миомир Зекић са својом породицама. 

Непосредно по упаду у стан Старовлаха, војници су Јеремијину супругу Виторку затворили у једну собу, а њега и сина Александра почели брутално тући. 

Александар, који се опорављао од операције жучи, од силине удараца пао је у кому. 

Војници СФОР-а упали су и у стан свештеника Зекића који се налазио поред стана Старовлаха. 

Један од њих је пуцао из пушке према Зекићу, а убрзо након тога су он и његова супруга били везани.

Војници СФОР-а ушли су и у кућу поред Парохијског дома, у којој су живјели свештеник Слободан Лубарда и ђакон Младен Видаковић. 

Видаковић је том приликом доживио стрес, јер су војници уперили пушке у кревет у којем је лежала ђаконова супруга са дјететом од 22 мјесеца. 

Након једночасовног иживљавања, припадници мултинационалних снага су тешко повријеђене Старовлахе хеликоптером пребацили у болницу у Тузлу. 

Полумртва тијела само су унијели у болницу, спустили их на под ходника, након чега су напустили ову здравствену установу. 

Медицинско особље, све до телефонског позива Виторке Старовлах, није знало о каквим је пацијентима ријеч и ко су они уопште. 

Иако су припадници мултинационалних снага тврдили да су Старовласи повреде добили од детонације експлозије динамита, медицинским налазима утврђено је да су брутално испребијани. 

Јеремија је задобио повреде главе, грудног коша, ребара и кичмене кости и хитно је оперисан, као и Александар који је тек након неизвјесног и упорног лијечења изашао из коматозног стања. 

Више високостручних медицинских екипа из Тузле, Бањалуке, Војно-медицинске академије (ВМА) у Београду прегледало је двојицу настрадалих и нису ништа пронашле што би упућивало на повреде задобијене детонацијом или пушчаним зрнима. Сви су сагласни да су повреде настале јаким ударцима тупим предметима. 

Старовласи су из Тузланске болнице гдје су им спашени животи и пружена максимална медицинска помоћ, пребачени на ВМА у Београду гдје је настављено њихово лијечење. 

И Истражна комисија о догађајима на Палама чији је Извештај усвојио и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, потврдила је да су Старовласи повријеђени "дејством тупог предмета, тешког и замахнутог механичког оруђа и дијеловима тијела." 

У извештају се као неспорно наводи да су војници, након акције, тешко повријеђене Старовлахе оставили у ходнику Тузланске болнице као Н.Н. лица, а да су љекари одмах констатовали тешке повреде главе, вратног пршљена и сломљене надлактице код Јеремије, као и прелом свих костију лица и ране на грудном кошу код његовог сина Александра. 

И 11 година након ове акције припадника међународних снага имена починилаца позната су, вјероватно, само њиховим налогодавцима. 

Непосредно након акције, НАТО је на својој интернет страници саопштио да је у акцији учествовала мјешовита јединица оформљена од војника из Италије, Словеније, Велике Британије, САД, Румуније, Мађарске и Аустрије. 

Земље чланице НАТО-а, чији су војници били у саставу СФОР-а и за које се вјерује да су учествовале у акцији, углавном су се оглушиле о захтјеве Окружног тужилаштва из Источног Сарајева о утврђивању кривичне одговорности њихових држављана, осим Италије. 

Неке од њих, попут Велике Британије и Словеније, тражиле су да им прво буду достављена имена њихових војника, јер без тога, наводно, не могу да покрену истрагу. 

Свештенику Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ. 

Предсједник Републике Српске Милорад Додик је 1. априла 2009. године као тадашњи предсједник Владе донио одлуку да се вјероучитељу Александру Старовлаху додијели изузетна пензија са жељом да му се олакша живот и да му се обезбиједи неопходна рехабилитација. 

Одлуком благопочившег патријарха српског Павла свештеник Старовлах службује у храму Светог Ђорђа на Бежанијској коси у Београду, гдје и живи са породицом.

 

Извор: 

 

Везане вијести:

МЕЂУНАРОДНИ ПУЦЊИ У СРБЕ - Jadovno 1941.

ДЕВЕТ ГОДИНА ОД УБИСТВА РАДЕ АБАЗОВИЋ - Jadovno 1941.

СУТРА ДЕВЕТ ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА НАД ... - Jadovno 1941.