Ирски официр: Армија БиХ нациљала Маркале
Хаг – Исказ ирског официра и посматрача Уједињених нација Пола Конвеја, као сведока одбране бившег председника Републике Српске Радована Караџића, сугерише, како је рекао Караџић на суђењу у Хагу, да је граната која је у августу 1995. на сарајевској пијаци Маркале убила и ранила десетине грађана могла бити испаљена с положаја Армије БиХ.
Хашка оптужница терети Караџића за терор над цивилима у Сарајеву дуготрајним гранатирањем и снајперисањем, минобацачку гранату која је 28. аугуста 1995. на Маркалама убила 43, а ранила 75 грађана испалила је Војска Републике Српске (ВРС) са положаја око града.
Конвеј је као сведок одбране Караџића изјавио да је у децембру 1995. открио минобацачки положај Армије БиХ удаљен око три километра јужно од Маркала.
Четири добро утврђена минобацача на том положају била су, како је прецизирао, окренута ка северу, односно ка граду, и изгледало је да су ту били дуго времена. На питање Караџића, да ли је УНПРОФОР тај положај АБиХ могао открити раније, Конвеј је одговорио негативно.
„Нама није било могуће да тамо идемо зато што су са обе стране пута до тог положаја били контролни пунктови. Никада раније нам није било дозвољено да идемо тамо“, рекао је сведок.
Караџић је рекао да је сведок потврдио да је положај минобацача Армије БиХ био „у правцу из којег је граната наводно долетела“ на Маркале, по налазима УНПРОФОР. Конвеј је посведочио и да је на дан експлозије на Маркалама, 28. аугуста 1995, био на посматрачком пункту УН на јужним падинама изнад Сарајева.
Око 11 сати пре подне, како је изјавио, „чуо је неколико пригушених експлозија“ из града, а убрзо потом угледао и дим који се вио изнад Маркала. Тада се, како је рекао, „уверио да је погођено“ градско подручје будући да претходно није могао да препозна да ли је пуцано из града или у град. Он је рекао да „није могао да утврди одакле је ватра потекла“.
Тужитељка Кимберли Вест је у унакрсном испитивању тврдила да Конвеј, насупрот ономе што је Караџић изнео сажимајући његову изјаве, никада није посведочио да је минобацачки положај Армије БиХ јужно од Сарајева био „у правцу из којег је граната наводно долетела“ на Маркале. Конвеј је на то рекао да „није изнео никакву оптужбу“.
На позив Вест, сведок је на мапи уцртао два правца из којих је граната на Маркале, по налазима УНПРОФОР, могла долетети. Минобацачи Армије БиХ о којима је ирски официр сведочио остали су изван тих линија. Тужитељка је рекла да сведок не би чуо „пригушене“, већ много снажније детонације да су минобацачи Армије БиХ од 120 милиметара отворили ватру на Маркале, као што је сугерисао Караџић.
Конвеј је потврдио да паљба тих оруђа није „пригушена“. Он је рекао и да је тачно да на посматрачком пункту око Сарајева није провео много времена и да можда и због тога није регистровао артиљеријску ватру Војске Републике Српске.
Суђење Караџићу, који је оптужен и за геноцид у Сребреници, прогон Бошњака и Хрвата у БиХ и узимање припадника УНПРОФОР за таоце, биће сутра настављено сведочењем бившег пуковника ВРС, садашњег генерала Оружаних снага БиХ Благоја Ковачевића, преноси БИРН.
Извор: ВАСЕЉЕНСКА