Годишњица затварања логора смрти Силос код Сарајева

Концентрациони логор „Силос“ у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, затворен је на данашњи дан 1996. године.

 

 

У „Силосу“, којим је управљала Армија РБиХ, умрла су 24 српска заточеника од посљедица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу.

Овај концентрациони логор за Србе отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, односно два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум.

Случајно или не затворен је истог датума када и концентрациони логор „Аушвиц“.

У логору „Силос“, једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, углавном су били заточени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и неких других околних мјеста.

Најмлађи међу њима био је 14-годишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац који је био прешао 85. годину и умро је у „Силосу“ на температури која је увијек била нижа за десет степени у односу на спољну.

Тортуре нису биле поштеђене ни жене међу којима је једна била у шестом мјесецу трудноће.

Српски заточеници, који су преживјели стравичне тортуре, свједочили су да су тадашњи званичници у Влади РБиХ, међу којима су и садашњи посланици у парламенту БиХ, долазили у „Силос“ и били упознати о дешавањима у логору.

Бивши заточеник „Силоса“ Радојка Пандуревић у ранијем свједочењу за Срну испричала је да је и Алија Изетбеговић два пута био у близини „Силоса“.

Бивши заточеник логора смрти Славко Јовичић Славуј, данас посланик СНСД-а у парламенту БиХ, из „Силоса“ је изашао 27. јануара 1996. године.

Јовичић је у ранијим изјавама свједочио да је „Силос“ био лабораторија за испитивање људске издржљивости, гдје су муслимански војници и чувари затворенике гледали као животиње које су свакодневно тукли, мучили на разне начине, „убијали“ глађу и тровали разним лијековима.

О распуштању логора „Силос“ затвореници су сазнали од представника Међународног комитета Црвеног крста.

Последња 42 логораша су пуштена 27. јануара 1996. чиме су коначно затворена врата овог казамата.

За злочине почињене у логору „Силос“, касарни „Крупа“ и Основној школи „9. мај“, Тужилаштво БиХ терети Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хујића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера.

Према оптужници, Хујић је био управник и замјеник управника логора „Силос“, а исте функције обављао је и Халид Човић. Калембер је био стражар у „Силосу“.

Мешановић је, према оптужници, био један од замјеника управника у „Силосу“ и управник логора у магацину у касарни „Крупа“. Остали оптужени били су припадници војних, цивилних и полицијских структура.

Тужилаштво БиХ недавно је обавијестило МУП Српске о доношењу Наредбе о непровођењу истраге против 455 лица за ратне злочине почињене у логору „Силос“ Тарчин, Основној школи „9.мај“, „Крупа“, „Игман“, „Храсница“, у којима су страдала лица српске националности у периоду од маја 1992. до 27. јануара 1966. године.

Наредбу је донио тужилац Тужилаштва БиХ Бехаија Крњића.

 

Извор: СРБЕЛ.НЕТ

 

Везане вијести:

Српски заточеник логора „Силос”: Молио сам да ме убију

ЗАТВОРЕНИЦИ ИЗ "СИЛОСА" УБИЈАНИ, РАЊАВАНИ И МАЛТРЕТИРАНИ