ЗАБОРАВЉЕНА ХЕРОИНА: Рат баба Вишње против Аустроугарске
Међу именима заборављених српских хероина сигурно се налази и баба Вишња Мосић из вишеградског села Горње Дубово која је десетак година пре Сарајевског атентата и почетка Првог светског рата била припадник организације Млада Босна.
Ова виспрена и писмена српска сељанка, која је 1906. године остала без мужа Пера, не само да се бринула о бројној фамилији него је преко увек немирне границе између Босне и Херцеговине и Србије, чија је гранична линија пролазила на стотинак метара од њене куће, преводила све оне који су је за помоћ замолили.
Аустроугарске власти у предвечерје Првог светског рата појачале су контролу границе између села Дубова у БиХ и Заовина у Србији, али то није сметало овој сељанки да помаже људима да тајним пролазима пређу граничну линију.
Праунук баке Вишње Драго Мосић прича да је тако упознала и неколико припадника организације Млада Босна, који су ове прелазе користили да из Србије пређу у Босну и обратно.
- Она је преко границе преносила поруке између Младе Босне и Народне одбране у Србији. Писма је крила у плетенице, стављала их под језик, глумила је зубобољу или да је глувонема или уплитала у руно оваца које је чувала на пашњацима. Понекад је за своју мисију користила и кћерку Цвијету која је у плетеницама преносила писма преко границе – прича Мосић.
Мосић каже да су сељаци из Дубова упознали и те младиће који су, како су говорили, били голобради, грађански обучени, пуни идеала и младалачких снова.
- Сви у мојој фамилији знају да је бака Вишња на граници између Горњег Дубова и Заовина кроз место Михаилов крст превела црномањастог младића за кога је сазнала да се зове Гаврило Принцип – каже Мосић оповргавајући тврдње да је атентатор на аустроугарског принца Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године прешао Дрину на неком другом месту долазећи из Србије у Босну.
Он објашњава да је Вишња као белег на руци имала свезану белу марамицу како би је Принцип са друговима познао и да је кроз шикару на граници ишла испред њих стотинак метара, а онда само скренула са пута и нестала у шљивику.
Након атентата у Сарајеву неко је одао баку Вишњу. Убрзо је власт хапси и две године са младобосанцима тамнује у Сарајеву. Одатле је пребацују у Беч где ју је из казамата спасао неки лекар Јеврејин који јој је саветовао да глуми психички поремећену особу. Аустроугарске власти су хапсиле и Вишњиног брата Милисава.
После рата са заслужним српским јунацима, бака Вишња је позвана у Београд на пријем код краља Петра. Сазнавши за њено сиромаштво, краљ је питао како може да јој помогне. Она је затражила да јој направе кућу, јер јој се брвнара скоро срушила. Краљ Петар је наредио да се Вишњи изгради кућа и додели добровољачка земља.
- Али време је пролазило, а нити је кућа грађена ни земља додељена. Бака стави кору хлеба у торбу шареницу, па пешице пут Бајине Баште. Из поште назове краљев двор и објасни да његово обећање није испуњено – испричао је Мосић.
Из Владе у Београду објаснише да су на име куповине земље за Вишњу и градњу куће општини Вишеград уплатили 200.000 тадашњих динара. Покрене се и истрага и утврди да је то у општини потрошено. Онда општинари сакупе некако 2.000 динара, организују акцију, изграде Вишњи кућу и предају јој тапије за земљу. Кућа, која је завршена тек 1932. годне, била је најлепша у селу. Вишња Мосић умрла је у новој кући у Дубову 13. новембра 1937. године.
- Када је НДХ завладала Вишеградом усташе кренуше да нађу непријатеља број један, баку Вишњу јер нису знали да је умрла. Упадну у село, али је њен син на споменику избрисао име тако да ни гроб нису успели оскрнавити – додаје Мосић.
На стогодишњицу обележавања почетка Првог светског рата хроничари из Вишеграда Александар Савић и Славко Хелета објавили су у медијима опширан чланак о овој храброј жени. Занимљиво је да у Србији и општини Бајина Башта нема публикација о Вишњи Мосић.
Легенде о подвигу
О баби Вишњи и њеним подвизима мало се писало једино су народом колале приче о њој. У књизи “Вишеград и околица” Азиза Ресулбеговића пише “да је позната баба Вишња која је преносила повереничка писма и додавала их људима Народне одбране”. Јелисије Новаковић у књизи ‘Вишеградска Жупа и Боричка висораван” пише да је ‘живот аустријским властима загорчавала позната, храбра и лукава жена Вишња Мосић из Дубова”.
Извор: Интермагазин
Везане вијести: