Век "Марша на Дрину"

Навршава се једно столеће од компонавања и првог извођења чувене корачнице композитора Станислава Биничког. Данас познати текст ''Марша на Дрину" написао почетком шездесетих новинар и песник Милоје Поповић

БЕОГРАД - Обележавање 100 година од почетка Првог светског рата, уједно је и прилика за подсећање да се навршава тачно једно столеће од компонавања и првог извођења чувене корачнице "Марш на Дрину" композитора Станислава Биничког.

"Марш на Дрину" доживео је и озбиљну међународну славу, тако су холандски састав "The Spotnicks" или познати британски "The Shadows" такође објавили обраде "Марша на Дрину", које су својевремено досегле високу популарност у појединим земљама.

Данас познати текст ''Марша на Дрину" написао је почетком шездесетих новинар и песник Милоје Поповић, а први га је извео хор КУД-а "Иво Лола Рибар" из Београда.

У част одлучних победа Срба на Церу и Колубари, првих великих савезничких победа у Првом светском рату, Бинички је 1914. године компоновао марш који је посветио команданту Другог гвозденог пука пуковнику Миливоју (Милоју) Стојановићу Брки, који је учествовао у Церској бици на кључном месту на Текеришу, а погинуо је у жару борби у Колубарској бици.

Бинички је то дело компоновао у Ваљеву, где се Музика краљеве гарде налазила тада у склопу српске војне команде.

Дело је потом извођено и на Солунском фронту, где је стекло ширу популарност и међу савезницима. Постоји сведочење да су током пробоја фронта 1918. "Марш на Дрину" паралелно свирали оркестри свих савезничких армија.

Бинички је познат и као оснивач Опере Народног позоришта у Београду и композитор прве изведене српске опере "На уранку", а поред "Марша на Дрину" аутор је још неколицине композиција за војне дувачке оркестре и маршева.

Рођен је 27. јула 1872, у месту Јасика, надомак Крушевца, у породици инжењеријског пуковника Стевана Биничког, пореклом са Баније, који је у том месту службовао.

Музици су га учили Стеван Мокрањац и Јосиф Маринковића, код којих је певао у хору Обилић.

Док је студирао математику на Филозофском факултету у Београду основао је Академско музичко друштво. После студија, током једне школске године предавао је у лесковачкој гимназији, а потом је четири године у Минхену студирао композицију и соло певање.

Бинички и Стеван Мокрањац, а по појединим подацима и Коста Манојловић, су оснивали и Српску музичку школу, која је касније добила име "Мокрањац".

Бинички се посебно посветио компоновању од 1924, неретко користећи фолклорне мотиве. Његово најпознатије дело је опера "На уранку" из 1903. на текст Бранислава Нушића, сматра и првом српском опером са елементима народне музике.

Пре више година пронађен је у Београду редак фоно запис, односно грамофонска плоча са снимком, највероватније из прве деценије 20. века, у извођењу војне капеле којом је дириговао Бинички. Плоча је сада у власништву Народне библиотеке Србије.

У његовој родној Јасики, у својеврсној културној колонији, одржава се сваке године пригодна манифестација посвећена Биничком на којој се окупља велики број музичара, сликара и других уметника.

 

Извор: Вечерње Новости