Србин који је са 12 година био херој Првог свјетског рата

Дјечак Драгољуб Јеличић (12), син избјеглица са Кордуна, уз Лозничанина Момчила Гаврића је био један од најмлађих српских војника у Првом свјетском рату. Обојица су заслужили да носе ореол јунака, јер су били дио српске младости која је тих крвавих дана и година бранила отаџбину и ушла у вјечно памћење српског народа.

 

Драгољуб је, иначе, последње године живота и рада провео у Никшићу. А, о њему, који је чак шест пута рањаван, који је пленио храброшћу, писао је чувени швајцарски љекар и овековјечени пријатељ Срба, Арчибалд Рајс, у књизи „Шта сам видио и доживјео у великим данима“. Овог дјечака представља као јунака који „пуца из пушке и баца бомбе“.

„Када је рањен у руку, ваде му куршум у Нишкој болници. Није хтјео да се даде успавати за операцију. Издржао је без иједне ријечи„, написао је Рајс.

Цио вијек после крвавих догађаја током Великог рата, Ђорђе Њуњић (27) данас покушава да докаже да је његов деда по мајци, Драгољуб Јеличић, најмлађи српски војник Првог свјетског рата.

„Посједујемо фотографије и књиге у којима се мој деда помиње као најмлађи борац“, каже Ђорђе, који са братом Предрагом покушава да дође до истине. „Не знамо да ли је био млађи од Момчила Гаврића, али бисмо вољели да сазнамо истину“.

Њуњићи у архиви чувају оригиналне дедине фотографије, а посебно издвајају ону коју је овјековјечио један француски фоторепортер у борбама за одбрану Београда, гдје се види како Драгољуб пуца из пушке.

„Управо је та слика дуго била у поставци Војног музеја“, каже с поносом Ђорђе.

Породица Јеличић је, попут других српских фамилија, имала избјегличку судбину. Са Кордуна су дошли у Шабац, гдје су покушали да организују живот. Нажалост, Драгољуб је рано остао без оца, а потом му се и мајка преудала, а он побјегао у Београд, гдје је живио као бескућник. Рат га затиче у одбрани Београда, одакле бјежи у Руднички одред. На Мачковом камену рањен је док је замјењивао погинулог митраљесца, а прича се да је само који корак даље од њега погинуо Димитрије Туцовић. Са непуних 14 година био је најмлађи поднаредних, учесник Солунског фронта… Преживјео је Први и Други свјетски рат, нацистичке казамате, а крај рата дочекао је у партизанској униформи.

Драгољуб је био глумац, одличан комичар, члан Удружења драмских умјетника Београда. После Другог свјетског рата вратио се тој љубави и после Београда, Јагодине, Скопља, Тузле, Ријеке, обрео се у Народном позоришту у Никшићу. Умро је у 63. години, а иза њега су остале три кћерке, које данас живе у Никшићу.

 

Извор: ИН4С