ПРОСЛАВЕ ПРВОГ ДЕЦЕМБРА
Соколи су одлучили да њихов празник уз Видовдан буде Први децембар. Празник је свечано прослављан у свим соколским друштвима до Априлског рата 1941.
У „Соколском гласнику” 1930. подсетили су на дешавања око Уједињења. Истакли су да је италијанска окупација понукала Народно веће Словенаца, Хрвата и Срба да 24. новембра 1918. прогласи уједињење Државе СХС са краљевином Србијом. Делегати Народног Већа стигли су у Београд 28. новембра 1918. и док су водили разговоре са представницима Србије, стигао је српској влади од Далматинске владе у Сплиту телеграм : „Сви француски и амерички команданти на нашим обалама без престанка се обавештавају, је ли дефинитивно проведено уједињење краљевине Србије и југословенских земаља бивше Аустро-Угарске те истичу неодложну потребу тога, због уређења интернационалног положаја Словенаца, Хрвата и Срба. Заклињемо у име читавог пучанства Далмације све компетентне факторе, да без даљега оклевања и без обзира на споредна питања проведу формално и дефинитивно уједињење свих Словенаца, Хрвата и Срба од Јадрана до Вардара у јединствену државу те да одмах створе јединствену репрезентацију и водство”. Дана 1. децембра извршено је Уједињење. (1)
У прославама највише су учествовали соколи, заједно са осталим националним друштвима. Соколско друштво Јасеновац на Сави из жупе Загреб прославило је 1930. Дан Уједињења. После одржаних благодарења сво чланство упутило се назад у украшену соколску вежбаоницу. Соколи и соколице отпевали су државну химну. Старешина Спасоје Мадираза одржао је предавање о значају 1. децембра 1918. и о важности завета, које је чланство положило. Увече одржана је академија, коју је отворио просветар Петар Вучинић, са предавањем, у коме је истакао важност соколства, и упутио апел присутнима, да ступају у соколске редове. Предавање је пропраћено клицањем краљу, престолонаследнику Петру и краљевском дому. Двоје деце декламовало је соколску химну и песму „Југославији”. Соколице су извеле вежбу под вођством начелнице Смиљке Саграк. Након вежбе месно певачко друштво „Швачић”, певало је, под вођством диригента Марка Фрањића. После тога настало је соколско весеље. (2)
Соколско друштво Пале прославило је 1931. 1 децембар. Ујутро учествовало је са свим својим члановима у црквама на благодарењу. После благодарења одржана је свечана седница друштва. Седницу је отворио старешина Ристо Додер истичући заслуге краља Александра , који је знао у најтежим часовима превести народ преко најстрашније голготе и ослободити га. Начелник Куреш прочитао је посланицу Савеза Сокола упућену соколском табору. Увече одржана је свечана академија , коју је отворио просветар друштва Љубомир Рајаковић. Најбоља тачка програма била је вежба “Морнари”, коју су извеле чланице веслима у морнарском оделу. После програма било је соколско весеље са игром и песмом. (3)
Соколско друштво Стон прославило је Дан Уједињења 1936. на посебно свечан начин. Ујутро је било дефиле градом са музиком на челу. У 9 сати било је благодарење у католичкој цркви. Након благодарења кренула је поворка са заставом на челу и музиком. Заставу и музику следио је велики број сокола, соколица, школске деце Стона и Чесвинице и соколских пријатеља. За време поворке клицало се краљу Петру II и Југославији. Затим је служено благодарење у православној цркви, а после је била свечана седница у Соколском друштву. Тајник друштва Ђуро Виолић прочитао је посланицу Савеза сокола, а старешина Томо Дужевић говорио је о значењу Првог децембра. У вече је одржана академија са плесом. (4) У Рисну на Дан Уједињења 1936. све категорије Соколског друштва су у свечаним униформама корпоративно учествовале благодарењу у месним црквама. После благодарења одржана је седница у Соколском дому. На седници је прочитана посланица Савеза сокола, а затим је М. Дрецун држао предавање о значају Дана Уједињења. Увече је кроз место прошла велика бакљада сокола и војске, која је одушевљено клицала краљу и Отаџбини. Одржана је свечана академија. После академије била је игранка. Свечаност је увеличао мештанин инжењер Вукашин Јовановић, шеф секције за градњу железница, који је са терена прикупио своје колеге, геометре и остале чиновнике, који су у великом броју посетили приредбу. (5)
Дан Уједињења 1937. прослављен је 1937. у Горњој Жупи, у околини Дубровника. Рано ујутро празник је обележен пуцањем мужара. Соколи су под барјаком присуствовали свечаном благодарењу у цркви Мандалијене. Ту су се нашли окупљени и соколи Доње Жупе, наставници Основних школа са школском дјецом, те школска дјеца са наставницом Занатске школе. После одржаног благодарења Б.Н. Мишића одржао је говор, позивајући соколе и остале сељане да кликну трократно “Живјела моћна и велика уједињена Југославија”. Соколи Горње Жупе су закључили да у будуће сваког Првог децембра одрже сједницу са сијелом Соколског погребног братства. Братство је основано тога дана при соколској чети. Циљ ове замисли је да се гаји самопомоћ и реално соколско братство, тако сви соколи један другог у свакој прлици помагати, а особито при пољским радњама и у случају елементарних непогода држећи се оне “Сви за једнога, а један за све”. Свечаност је завшена певањем „Ој Славени” .(6)
Соколско друштво Дубровник заветовало се да ће у Петровој Петолетки поставити спомен–плочу соколским борцима стрељаним у Боки Которској 1914/15.: Филипу кап. Хаџији, Васи Милишићу и Милану Срзентићу. У Дубровнику је свечано обележена двадесетогодишњица Уједињења 1938. Поред националних друштава суделовале су све соколске чета из околине Дубровника. На дан Уједињења Дубровник је освануо у свечаном руху искићен заставама и зеленилом. Наредба Мачекова да се за овај дан не вешају заставе игнорисана је. Фрањевци су наредбу послушали, заставу су били извјестили па је скинули. Већ раним јутром стизале су соколске чете из дубровачких села. Чете из дубровачких села биле су претежно у народној ношњи. Доста их је дошло па су са својим заставама, музикама и чланством били запажени на дефилеу. Због невремена стотину излетника са Мљета није могло да дође. После благодарења и свечаног дефилеа војске, морнарице, многобројних чланова „Нове Југославије" и соколских чета са заставама откривена је свечано спомен–плоча стрељаним соколима. Маса света поздравила је свечани моменат клицањем жртвама за слободу. Спомен–плоча соколима, палим за част и величину Отаџбине, откривена је међу градским вратима од Пила, на мјесту одређеном за спомен–плоче. После тога положен је венац на споменик Ивана Гундулића поводом 300–годишњице његове смрти. Соколи су увече одржали у Соколани Децембарску академију у почаст члановима соколских чета. (7)
Лист ,,Дубровник” писао је о припремама за прославу 1 децембра 1939. у Дубровнику. На дан Уједињења одржавана су у богомољама свечана благодарења за срећу народа, који је послије толико мука, напора и борби постигао свој циљ, своје уједињење. Удружења Соко, Нова Југославија и Дубровачка Грађанска Музика присуствовали су са својим заставама и са свим својим члановима благодарењима. Након благодарења поменута удружења, предвођена музиком, заједно са родољубивим грађанством ишла су ,,између врата од Пила”, и ту полагала вијенце на спомен-плоче подигните онима који су свој живот жртвовали за слободу и уједињење. После тога одржавала се у Соколани свечана сједница. Увече Дубровачка Грађанска Музика обилазила је град те је том приликом приређивана бакљада. Соколско друштво у Дубровнику приређивало је 2 децембра свечану академију. (8)
После стварања Бановине Хрватске 1939. власти Бановине настојале су да онемогуће прославе Дана Уједињења. У осталим деловима Југославије настављено је са прославом Дана Уједињења до Априлског рата 1941. Упркос свему Соколи су 1 децембра 1939. у Бановини Хрватској прославили Дан Уједињења. Није било могуће свуда организовати прославу, али се ипак прослављало. У часопису „Братство” истакли су : „У местима где то није било могуће услед несређених месних прилика састали су се Соколи у приватном стану, у гостионици или у некој радњи пружили један другоме руку и манифествовали своје народно и државно јединство без великих говора и свечаних академија.” У Осијеку су државни и соколски празник прославила соколска друштва Осијек Матица и Осијек доњи град заједно у дому Соколског друштва Матица. Прослави су се придружили и добровољци, који су због стварања Бановине Хрватске желели да истакну своју љубав према држави, за коју су се борили и коју су својом крвљу стварали. На прослави старешина жупе Душан Круљ је након поздрава представницима војних и цивилних власти, културним и хуманитарним друштвима, добровољцима и пријатељима соколства упутио срдачан поздрав соколима и соколицама који „у овим бурним временима остадоше на својим позицијама, да без страха и узмицања, без користи и славе бране своје соколске идеале…”. У свом говору је истакао : „Ми не отступамо ни пред пометености, која се појавила на броду када се нашао на узбурканом мору, ни пред кукавичлуком оних што само за себе траже спас. Ми Соколи верујемо у снагу нације и у оживотворење њезиних великих задатака, и то поуздање ми ћемо носити од огњишта до огњишта, од колибе до палате и од колевке до гроба.” Затим су следиле декламовање нараштајца Родољуба Рељића „У соколском дому”, … и Драгана Мишћевића „Уједињење”. Српско певачко друштво „Гусле” отпевало је под управом проф. Душана Зебића „Соколско поздрав”, „Југословенску химну” и соколску химну „Ој Словени”. (9)
Савез Сокола К.Ј. је дворану уједињења у свом Савезном дому на Теразијама држао отворену за посетиоце 1 децембра. За успомену на тај дан посетиоци су могли да купе посебне дописне карте са нарочиотим жигом и текстом : „Поздрав из историјске дворане, у којој је Првог децембра 1918 године, проглашено Уједињење и Ослобођење ... Београд, 1 децембра 1940”. Истог дана соколи су продавали књижице из Соколске народне библиотеке „Велико завештање” и „Речи Јована Цвијића”.(10) Од раног јутра долазиле су групе посетилаца. Њих су у дворани уједињења дочекивали соколи и соколице у одорама и тумачили им појединости. Посетиоци су разгледали „колевку” Југославије, слушајући обавештења о томе, где је стајао регент Александар, а где делегати Народног већа и остале историјске личности као што је био Љуба Јовановић. У дворани је била велика слика краља Петра II и биста краља Александра, а по зидовима слике св. Саве, Вука Караџића, ... . Уз карте, књижице „Велико завештање” и „Речи Јована Цвијића”, посетиоци су тражили свечани Прводецембарски број „Соколског гласника”. Међу посетиоцима је био велики број сокола из Београда и околине, а такође и осталих грађана. Дошли су и људи из најудаљенијих села. Упркос хладном времену, и снежној мећави, од 8 сати изјутра па до 9 увече, прошло је кроз дворану преко 3.500 посетилаца. (11)
Соколска жупа Београд приредила је свечану академију у Народном позоришту. Програм је почео свирањем државне химне. Старешина жупе Веља Поповић подсетио је на балканске ратове и на борбе за ослобођење и уједињење у Првом светском рату. Подвукао је демократско уређење старе Србије и њен културни напредак. Морална снага Србије донела је Куманово, а затим Цер, Рудник и Кајмакчалан. У свом говору истакао је : „Наша слобода створена је крвљу. Соколство прославља Први децембар као свој највећи празник, ... “. Певачко друштво „Станковић” певало је Десету руковет од Мокрањца, а жупска соколска музика извела је Бродилову „Српску рапсодију”. Између осталих тачака чланице Сокола II вежбале су „Народне мотиве” од Љубице Јовановић. На крају академије словенску химну, „Ој Словени” су уз пратњу музике певали сви присутни. (12)
Савез Сокола Краљевине Југославије свечано је обележавао сваке године Први децембар, као свој празник. У прославама су уз соколе, и заједно са њима, учествовала остала национална друштва. ХСС је у Бановини Хрватској настојао да забрани прославу Првог децембра. Упркос забранама соколи су у Бановини Хрватској наставили да славе Дан уједињења. Савез Сокола је дворану уједињења у свом Савезном дому на Теразијама држао отворену за посетиоце 1 децембра.
Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- Dr. Hugo Werk, “Značaj 1. decembra sa gledišta nacionalno državnog i sokolskog”, „Соколски гласник”, Љубљана, 11. децембар 1930, бр. 31, стр. 1;
- „Соколско друштво Јасеновац на Сави”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8.јануара 1931, бр. 2, стр. 6;
- „Соколско друштво Пале”, „Соколски гласник”, Љубљана, 12. јануара 1932, бр. 3, стр. 6;
- Ђ.В, „Прослава Првог децембра”, „Соколски гласник”, Љубљана, 11 септембар 1936, бр. 49, стр. 7;
- Р.К, „Прослава народног и соколског празника“, „Соколски гласник”, Љубљана, 11 септембар 1936, бр. 49, стр. 7;
- „Прослава Првог децембра у Горњој Жупи”, „Дубровник”, Дубровник, 4 децембар 1937, бр 45,стр. 3;
- „Уз прославу 1 децембра", „Дубровник“, Дубровник, 26 новембра 1938, бр. 47, стр. 4; „Дан Уједињења“, „Дубровник“, Дубровник, 3 децембра 1938, бр. 48, , стр. 3;
- „ 1 децембра”, „Дубровник”, Дубровник, 2 децембра 1939, бр. 48, стр. 4;
- „1 децембар на територији осјечке жупе”, „Братство”, Осијек, 15 децембра 1939, бр. 12, стр.233, 234;
10. „Дворана уједињења отворена публици првог децембра”, „Соколски гласник”, Београд, 29 новембар 1940, бр. 48, стр. 5;
11. „Велика посета Дворане Уједињења”, „Соколски гласник”, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 3;
12. „Београдско соколство је приредило Академију у Народном позоришту”, „Соколски гласник”, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 3;
Везане вијести: