Принцип је био и песник
Братанци-унуци најпознатијег младобосанског револуционара поричу да је Гаврило оболео од туберкулозе пре атентата. – Нераскидива веза између културе и борбе за национално ослобођење
Оживљене су приче да је Гаврило био слабог здравља, болешљив, укључујући и тврдњу да је и пре атентата боловао од туберкулозе. Чули смо и да у неким књигама објављеним у последње време управо туберкулозу помињу као разлог што је уопште извршио атентат на Франца Фердинанда. Пошто је у оно време то била тешка, неизлечива болест која је односила много живота, он се наводно због тога и одлучио да пуца на престолонаследника. На крилима уметничке слободе неко је сковао и наводну Гаврилову поруку која гласи „После мене потоп!”, или нешто слично, изречену у моменту када је неко покушао да га одврати од атентата.Стигао је до нас и глас да је тај детаљ унет у једну позоришну представу чија је премијера била недавно. Искрен да будем, такве књиге и представе, чији су аутори себи дали превише слободе, једноставно игноришемо.
Наведене речи слушамо од Горана Латифића у Клубу „Политике”, средином јуна, током више него занимљивог разговора у коме су учествовали његов рођени брат Зоран, њихов брат од тетке Слободан Пејановић и њихова браћа од ујака Саша и Бранислав Принцип. Као што смо већ у два наврата писали на овим странама, они су унуци Јова и Николе, старијег и млађег брата Гаврила Принципа. Унуци су пристали да први пут за читаоце нашег листа изнесу детаље који се у фамилији Принцип преносе с колена на колено, а непознати су јавности.
У овом разговору наши гости су ставили нагласак и на питање стварног стања Гавриловог здравља у време када је извршио атентат.
– Наша мајка Вукица, као и блиски рођаци, у разговорима које смо водили, порицали су да је Гаврило пре атентата био болестан од туберкулозе. Поуздано је да нико у породици није носио ову опаку болест, нити се у фамилији знало да је она опхрвала Гаврила. А тако нешто није било могуће сакрити. Зато смо уверени да је наметање приче како је болест утицала на Гаврила када се одлучио да изврши атентат потпуно промашена, нетачна. По свему судећи, такве тврдње, које неки олако прихватају, треба да замагле стварне чињенице о његовој болести. Гаврило се разболео од туберкулозе после суђења, у тамници у Терезину, због окрутних услова који су владали у тамошњем казамату. Пре њега су 1916. године умрли од исте болест Недељко Чубриловић и Трифко Грабеж – каже Зоран Латифић.
Наши саговорници инсистирају и на томе да је фамилија у Гаврилу видела човека од књиге, некога ко ће ићи на школе, о чему је бринуо његов старији брат Јово, као што је бринуо и о најмлађем брату Николи. Кажу да није случајно што на фотографији на којој су сва тројица браће – Јово, Гаврило и Никола у друштву пријатеља – једино Гаврило држи књигу у рукама.
На неки начин и тај детаљ сведочи не само о његовим, него и о преокупацијама других младобосанаца. Борбу за национално ослобођење и друштво правде, нераскидиво су повезали са културом и литературом. Предани идеји просвећености успоставили су нераскидиву везу између песништва и револуционарне борбе.
– „Млада Босна” кристално јасно показује како је једна дубоко конспиративна, револуционарна организација истовремено била и снажно интелектуално средиште, у коме су били окупљени најталентованији припадници младог нараштаја, повезани пламеним идејама слободе и правде. Довољно је да поменемо Иву Андрића који је такође био заточен током Првог светског рата због припадности „Младој Босни”. Зато су и били спремни на херојско саможртвовање – кажу наши саговорници.
Дубоку интелектуалну укорењеност младобосанаца у културу, уметност и филозофију, чујемо у овом разговору, требало је одмах после атентата прећутати и сакрити, због чега је и стварана лажна слика да су то некакви вагабунди, малтене људи с улице, којима није било тешко да се одлуче на атентат. Таквом манипулацијом требало је замаглити и чињеницу да се нешто слично дешавало у Европи у 19. веку.
– У Италији славе као националног хероја Гуљелма Обердана, који је 1882. покушао атентат на немачког цара Фрању Јосифа, због чега је обешен. Оберданово име носе улице и тргови, он је национални херој кога славе сваке године а код нас су, нажалост, мишљења о Гаврилу Принципу и данас подељена – каже Горан Латифић.
А онај одлучни Гаврило Принцип, човек од књиге и слободар, песник и атентатор, можда нам најбоље и најјасније поруке преноси с оне фотографије на којој се види док њега, Недељка Чабриновића и Трифка Грабежа, онако одлучне, одводе на суђење.
Пише: Слободан Кљакић
Извор: Политика
Везане вијести: