Николић: Арчибалд Рајс је био један од нас

БЕОГРАД - Председник Србије Томислав Николић рекао је данас да је Арчибалд Рајс био саборац и јунак који је голготу Великог рата прошао не као странац већ делећи судбину српске војске и народа и који је остао у Београду до смрти предан жељи да доприноси и помаже Србији.

 

Николић код споменика Рајсу у Топчидерском парку

 

"Ја сам швајцарски добровољац Српске војске, друг величанствених ратника Шумадије, Дунава, Мораве, Тимока и Вардара" цитирао је Николић Рајсове речи и навео да је доктор Арчибалд Рајс тиме дефинисао себе и свој боравак у Србији од 1914. године,

Николић је на обележавању 100.годишњице почетка рада Арчибалда Рајса у Србији, код споменика Рајсу у Топчидерском парку, у близини "Милошевог конака" подсетио да је он рођен у Хаузаху, покрајини Баден у Немачкој 1875. године, живео у Кантону Во у Швајцарској, и умро "ми смо убеђени у то - као Србин, у Београду 1929. године".

Он је подсетио да је Рајс допутовао у Србију 1914. године на позив српске владе да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом и да је остао веран струци, написао многе књиге и радове поводом тога, а често слао и извештаје који су објављивани у угледном часопису Газет неутралне Швајцарске.

"Тиме је као угледни професор и криминолог извештавао свет и кварио пропагандну слику Немаца и Аустроугара о Србима као дивљачком народу" подвукао је Николић.

Према нејговим речима, ово је прилика да се посебно изрази захвалност Арчибалду Рајсу за бројне чланке у престижним европским листовима и часописима, неретко и на насловним странама које је током рата слао као дописник.

"Највише захваљујући његовим текстовима, европска и светска јавност је из пера непристрасног извештача била тачно и благовремено упозната са истином у Србији и о Србији. И тада, уосталом као и данас, све што није било у медијима као да се није ни десило" рекао је председник.

Он је подсетио Рајсово лично дивљење према српском редову и односу који је имао према заробљеним злочинцима, није нашло места у стучним извештајима других па чак ни у новинским чланцима.

"Ваш народ зна за самилост и понекад је такав у тренуцима када се човек не нада да ће код њега наћи ту лепу људску особину. Колико пута сам, тако, у току рата гледао како доводе заробљене непријатељске војнике изнурене од глади и, уместо да те људе који су им спалили куће и масакрирали жене и децу злостављају, ваши војници би се смиловали над њиховом судбином и давали им последње парче хлеба из џепа. Народ вам је поносан, али не и охол" подсетио је Николић на речи Рајса. Он је био саборац и јунак који је голготу Великог рата прошао не као странац међу српским војницима и народом, већ као један од нас, рекао је Николић и додао да је делећи судбину српске војске и народа, Рајс остао у Београду до своје смрти предан својој жељи да доприноси и помаже Србији.

Председник је подвукао и да је Рајс био члан делегације југословенске владе на Мировној конференцији у Паризу а у Београду је унео иновације у полицијску праксу.

Рајс је за живота добио Медаљу за храброст на Солунском фронту, Албанску споменицу, проглашен почасним грађанином Крупња и Мачванског Прњавора, од Удружења официра и ратника добио официрску сабљу на дар, проглашен је капетаном прве класе Војске краљевине Србије,школовао 300 српске сирочади у Лозани, подсетио је Николић.

Председник Србије је навео и да једна београдска основна школа носи његово име, да постоји и фондација, плакета коју додељује Криминалистичко - полицијска академија и низ других удружења и знамења који негују сећање на Арчибалда Рајса - јединствену личност у историји Србије.

Он је подсетио и на политички тестамент Арчибалда Рајса "Чујте, Срби" о врлинама нашег народа као и на то да је завештао да га читамо после смрти због другог, значајнијег дела, у коме нам с љубављу скреће пажњу на мане, а који најрађе заборављамо.

Према његовим речима у септембру 1928 Рајс је чак намеравао и да оде из Краљевине СХС и тада навео да свако стрпљење има својих граница.

Председник је нагласио да је "Србија волела свог Арчибалда Рајса" и додао да је Рајсу испуњена жеља да да му срце буде однето на Кајмакчалан да, како је сам написао, почива и нестане на најопаснијем врху српских земаља, близу другова које сам видео како умиру.

Срби су исписали епитаф: "Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана Златно срце спава, пријатеља Срба из најтежих дана - Јунака Правде, Истине и Права,Швајцарца Рајса, ком нека је слава!" навео је Николић али и подсетио да су његови посмртни остаци нестали су из урне која је поломљена приликом једног налета Бугара у Другом светском рату. "Како и доликује, Арчибалд Рајс данас је око свог имена и славе окупио представнике српске и швајцарске државе чији народи живе у пријатељству и разумевању. Другачије и не сме бити, јер је то пријатељство искрено и трајно започео Швајцарац др Рудолф Арчибалд Рајс који је своје знање, посвећеност, мисао, најзад своје срце, оставио у Србији" закључио је председник.

У оквиру комеморативне свечаности, планирано је отварање изложбе фотографија о животу и раду др Рудолфа Арчибалда Рајса, саопштило је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Организатор церемоније је Амбасада Швајцарске у Београду у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

 

Извор: Вечерње Новости