Мали дечаци, велики ратови

Гаврило Принцип и Маринус ван дер Лубе повезани су низом предавања

По речима Лика де Воса, професора на Универзитету у Левену, постојао је план да се атентат на Фрању Фердинанда изврши још 1913. у Бланкенберхеу.

Један други пример је Маринус ван дер Лубе, који је свој отпор према надолазећем нацизму платио главом. Године 1931. кренуо је пешице кроз Југославију у претпоставци да ће тако стићи све до Кине. Какав лик! Није тада имао појма да ће завршити на степеницама Рајхстага као његов наводни палитељ. Можда је и он био један од бројних месечара који нису исправно сагледавали размере. Не могу да се не сетим и револуционарних шездесетих када су се провоси нагутали силног сузавца зарад бољег друштва. Природно је очекивати, дакле, да би се у Амстердаму морало наићи на више разумевања за Принципа него у Схевенингену. У Хронингену у сваком случају прате исти ток мисли као и ми, јер су и тамо повезали Гаврила Принципа и Маринуса ван дер Лубеа у низу предавања под насловом „Мали дечаци, велики ратови” (одржаних почетком априла 2014).

На примереном сам, дакле, месту овде, уз вегетаријански бургер и кафу из фер трговине, а с анархистичком литературом надохват руке, јер центар има и своју библиотеку. Имају ли овде Бакуњина и Кропоткина, Принципову омиљену лектиру? Или вашег белгијског Емила Верхарена који је заинтересовао младобосанце за младу белгијску демократију у којој су, изгледа, проналазили инспирацију. Богами, ту су! Ови мислиоци су очигледно још присутни у анархистичким читаоницама. „Црну руку”, роман фламанског писца Луја Паула Бона, иначе такође видим овде на полици. По зидовима нема Принципових стихова, али зато има мисли сродних душа:

„Побуни је све неопходно. Новине и књиге, оружје и експлозив, премишљање и заклињање, отров, бодежи и арсеник. Једино је питање како то комбиновати.” (анонимно)

„Ја не гласам, снови не могу да стану у гласачку кутију.”

„Ми не желимо да пропаднемо због капитализма, зато капитализам мора пропасти због нас.” (Запата)

Па ипак један од сталних гостију овде назива Принципа терористом.

Дискутабилан појам, показаће се.

Али да погледамо најпре какве је последице изазвао пуцањ у лето 1914. На белгијској обали су се пре свега забринули због могућег смањења прихода од туризма. Срећом, већина није знала да су их последице могле задесити још годину дана раније, да су већ тада остварени планови атентата на узвишеног бањског госта Фрању Фердинанда. По речима Лика де Воса, професора на Универзитету у Левену, постојао је план (Црне руке?) да се у Бланкенберхеу још те 1913. изврши атентат, чиме би та бања претекла Сарајево. У Белгији је живот, дакле, једноставно текао даље, ишло се на излете као у случају Стејна Стревелса, или се као у Бланкенберхеу бринуло због недоласка платежно моћних гостију:

„Ужасна вест о стравичном убиству аустријског надвојводе Фрање Фердинанда и његове жене оставила је тежак утисак у нашем бањском месту. Аустријски престолонаследник је, наиме, био веран посетилац Бланкенберхеа. Неколико сезона провео је код нас на плажи, заједно са својом породицом. Прошле године је код нас боравио два месеца, јул и август.

Овај колико окрутан толико неочекивани догађај већ је у недељу био предмет свих разговора. На многим великим хотелима дуж насипа заставе су истакнуте на пола копља. Његово краљевско височанство намеравало је да и овог лета проведе неколико недеља у Бланкенберхеу.” („Ханделсблад”, 30. јун 1914)

За Србе су физичке, судбоносне последице наступиле скоро истог тренутка. У Сарајеву и Мостару, као што извештава „Хазет ван Антверпен” (29/30. јун 1914), отказана су сва јавна дешавања и затворене угоститељске радње. Маса се, међутим, већ била окупила на улицама дајући одушка свом вандализму према српским суграђанима. Ево шта је известио дневни лист „Ниуве Тилбурхсе курант” од 1. јула 1914:

„Сходно извештајима очевидаца, јуче је током демонстрација народни бес растао из минуте у минуту. Ако је негде таблом било означено да ту живи српски трговац, следио је јуриш на његову радњу, а кроз врата и прозоре летело је покућство и роба. На улицама леже хрпе платна, кожне галантерије и прехрамбених производа. Стравичан је био и призор продавнице мртвачких сандука коју су демонстранти уништили. Сандуци су разваљени лежали на улици. Полиција је била немоћна спрам народног гнева, а војска се тек поподне вратила у град са маневара. Сад, после објаве ванредног стања, мир је поново успостављен.”

Изрека каже да у рату прва страда истина, али прозори и школске зграде често су прве материјалне жртве. То данас могу да посведоче Палестинци. Крајем јуна 1914. то су били прозори на српским школама, као и на кућама виђених српских грађана и духовних вођа.

Наставиће се

Пише: Јелица Новаковић и Свен Петерс

Књига се може наручити од издавача: CLIO, Господар Јованова 63, Београд, тел. 011/3288-471, 3035-696, e-mail: forum@clio.rs, сајт: www.clio.rs

Извор: Политика, понедјељак 12. октобар 2015., стр. 24

Везане вијести:

Фељтон: Последице једног пуцња (1)

Фељтон: Последице једног пуцња (2)

Фељтон: Последице једног пуцња (3)

Фељтон: Последице једног пуцња (4)

Фељтон: Последице једног пуцња (5)

Фељтон: Последице једног пуцња (6)

Фељтон: Последице једног пуцња (7)