Предворје Балкана

Поворка с посмртним остацима Фрање Фердинанда и Софије, Трст, 2. јул 1914.

Словенци често заборављају да за своју независност добрим делом треба да захвале Србима, југословенству, пa и Гаврилу Принципу

Бечка глумица Тила Дирије настанила се у Загребу и тамо je током Другог светског рата спасавала српску децу из усташких логора налазећи им усвојитеље, односно замену за њихове поубијане родитеље. Путујући, дакле, Европом, човек открива разне унакрсне везе и схвата да je свет заправо једно велико клупко неразмрсивих прича.

Ako тo важи за свет, онда свакако у још већој мери важи за Балкан. Узмимо шизофрену пограничну луку Трст, духом средњоевропски али географски гледано италијански. Притом, вероватно ни Тршћани попут Бечлија не воле да чују да су предворје Балкана. С породицом сам недалеко од Трста провео летњи одмор у једном старом сеоском домаћинству надомак Сежане. Уместо летњег музичког фестивала какав je салцбуршки, овде су организовали Шенген фестивал! Словенци и даље прослављају своје припадање Европској унији. Притом често заборављају да за своју независност добрим делом треба да захвале Србима, југословенству, пa и Гаврилу Принципу.

Пре сто година и њима je припало следовање ратног страдања када се Италија окренула против Аустрије и кад je дошло до крвавог рововског рата око италијанске реке Исонцо, словеначке Соче. У околини Кобарида многе су куће уређене као мали приватни ратни музеји. Попут западнофламанских сељака, и овде читав век касније ископавају још свакојаки ратни материјал на њивама.

Један дан смо се упутили до мора, у некадашњи хабзбуршки Трст. Својом сецесијском архитектуром и тешким стамбеним блоковима налик касарнама тај град и даље одише аустријским духом. Трст свесно негује носталгичну чежњу за сјајем прошлих времена. Први споменик на који се наилази пo изласку из Главне железничке станице подигнут je у част царице Елизабете. Године 2000. град je организовао изложбу посвећену популарној Сиси, и тада je са много осећаја за драматичност положена црвена ружа на стаклени ковчег у којем je била изложена хаљина коју je носила када je убијена. Овог лета на главном шеталишту су били постављени велики панои са фотографијама догађаја од 2. јула 1914. Toг дана се читав град сјатио - људи су се пели и на кровове и споменике како би видели искрцавање сандука с посмртним остацима Фрање Фердинанда и Софије. Пре него што су сандуци укрцани на воз за Беч, пронети су градом у величанственој немој поворци. Ови панои, заправо, причају причу о почетку и крају аустроугарског Трста. После рата припао je, наиме, Италији и више никад није имао онај космополитски изглед и дух, осим можда за Југословене жељне моде и шопинга. Са распадом Југославије и том имиџу је дошао крај. Сад Трстом пре свега шећу љубитељи Џемса Џојса и кафе „или”. И наравно, тршћански сениори, јер Трст има најстарије становништво у Италији. Пошто je било говора о унакрсним везама, и овде се може наићи на трагове Кларка и Фројда. Овај последњи je ту некад давно као студент проучавао парење јегуља. A Италијански превод „Месечара” може се видети у свим књижарским излозима.

Петак, 8. август 2014.

По договору седим у кафићу амстердамског анархистичког центра ,,Биненпрет”. Ha овој инсајдерској сугестији могу да захвалим новинару Паулу Офнеру, нашем локалном другару и познаваоцу балканских и других прилика. Име овог центра може се превести као „Притајено задовољство”, што можда указује на анархистичко стање духа, али у сваком случају пристаје и атмосфери која овде влада. У Холандији je све ушушкано, пa и анархизам. Али, да би се то постигло, и овде су биле потребне жртве. Сетимо се неуспелог утопистичког пројекта „Валден” који je пo узору на америчког писца Хенрија Дејвида Тороа покушао да примени холандски психијатар и писац Фредерик ван Еден. Пројекат je тихо искрварио, као и свака утопија, упркос Ван Еденовој нади у „крвно сродство” европске духовне елите којој je припадао и младобосански револуционар, мистик, космополита и писац Димитрије Митриновић. Није била реч само о пуким индивидуалним маштаријама о будућности, јер су се Ван Еден, Митриновић и немачки песник Ерих Гуткинд током Првог светског рата сусрели у Потсдаму како би заједнички формулисали европски манифест. Можемо се придружити размишљањима холандског историчара Хида ван Хенгела и запитати се заједно с њим:

„Чудесни Митриновићев космополитски живот призива слике оног у шта су други млади Босанци могли да израсту да током Првог светског рата нису помрли у затвору, или били убијени, повешани или отровани. Да je Гаврило Принцип икад одмакао даље од Босне, ко зна да ли би можда постао писац или политичар?”

Наставиће се

Пише: Јелица Новаковић и Свен Петерс

Књига се може наручити од издавача: CLIO, Господар Јованова 63, Београд, тел. 011/3288-471, 3035-696, e-mail: forum@clio.rs, сајт: www.clio.rs

Извор: Политика, недјеља 11. октобар 2015., стр. 26

Везане вијести:

Фељтон: Последице једног пуцња (1)

Фељтон: Последице једног пуцња (2)

Фељтон: Последице једног пуцња (3)

Фељтон: Последице једног пуцња (4)

Фељтон: Последице једног пуцња (5)

Фељтон: Последице једног пуцња (6)

Фељтон: Последице једног пуцња (7)