Остварење југословенске идеје

Гаврило Принцип, његови саучесници и његови стихови на мозаику у Андрићграду

У Београду су били изненађенији него у Бечу, барем они који нису били повезани с атентатом.

У очи пада да се тон у новинама мења са настајањем савезништава и стварањем јаснијих представа о непријатељу. Занимљиво је како су Срби у року од неколико месеци еволуирали од „пацова... што шире отровне клице” („Хазет ван Антверпен”, 11. јул 1914) у „храбри мученички мали народ”. Још је занимљивији анти-британски и анти-амерички тон који се све до краја рата може чути у неким изворима, као што је случај у часопису „Тукомст” од 8. јануара 1916:

„Енглеска је са светских мора у 16. веку истиснула Шпанију, у 17. веку Холандију, у 18. и 19. веку Француску, и тако се наметнула као неограничена владарка: ’Brittania rules the waves’ (Британија влада морима)! У последњих тридесет година ојачала је не само немачка трговачка флота већ и немачка морнарица. И отад енглеска политика више нема мира. Ceterum censeo germaniam esse delendam (Алузија на чувену узречицу Ceterum censeo Carthaginem delendam esse - Што се осталог тиче, сматрам да Картагину треба разорити, коју је наводно користио римски сенатор Като Мајор током пунских ратова.) био је политички кредо краља Едварда. Тако је заједно са својим пријатељем Делкасеом сковао страшну ’политику обруча’, којим је требало угушити Немачку, а која је заправо на крају била конкретни унутарњи узрок светског рата.”

Не можемо их у потпуности кривити за овакво виђење јер има ли неког рата који Британци нису закулисно помогли да се закува? Да ли суревњивост између ове две европске велесиле може да објасни разлику у тону у фламанским новинама? На крају, као и неки други сецесионистички покрети, екстремни фламански националисти имали су ипак извесне користи од немачке окупације.

Католичке фламанске новине „Хазет ван Антверпен” писале су 29. јуна 1914. о „стравичној анархистичкој завери”, холандски лист „Ниуве Тилбурхсе курант” је 1. јула 1914. извештавао о „драми у Сарајеву”, „Тилбурхсе курант” се тог истог дана запитао да ли је посреди „српска урота” док је „Ниусблад ван хет Норден” тог дана једноставно констатовао „убиство у Сарајеву”. А каква је била реакција у Београду? У Београду су били више шокирани него у Бечу, барем они који нису били повезани с атентатом. У холандским медијима писало се о „српској пренеражености”; због могућих последица, како по Србију, тако и по српске поданике царевине. Званично се у Београду негирала свака повезаност са чином и починиоцима. „Тилбурхсе курант” од 1. јула 1914. преноси тврђење српске владе да „ништа није пропуштено како би се спровеле најстроже мере у спречавању њиховог деловања, колико је то могуће код абнормалних и егзалтираних људи”. Овакве изјаве баш не сведоче о одавању почасти атентаторима. Слати су телеграми саучешћа, спуштене су заставе истакнуте поводом прославе Видовдана. У листу „Ханделсблад” од 30. јуна 1914. може се прочитати следеће:

„Из Београда је јављено холандским новинама ’Ниуве Ротердамсе курант’: Андра Николић, председник Скупштине, упутио је телеграме саучешћа председницима парламената у Бечу и Будимпешти, у којима је изразио своје згражавање због почињеног злочина. [...] По наређењу министра унутрашњих послова спуштене су заставе које су биле истакнуте поводом тродневне прославе битке на Косовом пољу. Највећи део штампе осуђује атентат. ’Н. Р. кт.’ додаје да је значајно, а и за жаљење, што један део српске штампе очигледно мисли друкчије.”

Код неких званичника вероватно је преовладавала злурадост, али званична власт после рата не више српска већ југословенска - није никад учествовала у комеморацијама и дуго се противила повратку земних остатака атентатора из аустроугарских затвора у Сарајево. Тек је под Титом Гаврило Принцип почео да добија улице и званично признање. У Београду је некадашња Босанска улица одмах после рата, 1946, преименована у Гаврила Принципа. Захваљујући његовом хицу, дошло је, на крају, до остварења југословенске идеје.Хоћемо ли следећу размену текстова да обавимо на стогодишњицу тог чувеног хица?

Субота, 28.јун 2014, Видовдан

У „Златној моруни” данас је упадљиво већа гужва али не знам да ли је то искључиво због прославе стогодишњице. Гаврило Принцип у сваком случају данас јесте свеприсутан. Успут сам га на више места видела у природној величини, у излозима неких књижара, а овде у „Златној моруни”, присутан је у виду књиге изложене на полици иза шанка. Иако званична власт ни овог пута не организује неки вид комеморативне свечаности, очигледно је да постоји доста личних иницијатива.

Наставиће се

Пише: Јелица Новаковић и Свен Петерс

Књига се може наручити од издавача: CLIO, Господар Јованова 63, Београд, тел. 011/3288-471, 3035-696, e-mail: forum@clio.rs, сајт: www.clio.rs

Извор: Политика, четвртак 08. октобар 2015., стр. 14

Везане вијести:

Фељтон: Последице једног пуцња (1)

Фељтон: Последице једног пуцња (2)

Фељтон: Последице једног пуцња (3)

Фељтон: Последице једног пуцња (4)

Фељтон: Последице једног пуцња (5)

Фељтон: Последице једног пуцња (6)

Фељтон: Последице једног пуцња (7)