ОДБРАНА ИСТИНЕ ДА ПОСТАНЕ НАЦИОНАЛНИ И ПАТРИОТСКИ ЧИН

БАЊАЛУКА, 24. НОВЕМБРА /СРНА/ - Ревизионистичке тенденције у историји о Првом свјетском рату покушавају поражене претворити у побједнике, а одбрана истине о улози Србије и српског народа научним аргументима мора постати национални и патриотски чин, речено је на отварању округлог стола "Млада Босна и идеја националног ослобођења".

Секретар кабинета предсједника Републике Српске Синиша Каран рекао је да су присутне ревизионистичке тенденције када је ријеч о узроку почетка рата, али да су им се Србија и Република Српска супротставиле.

"Основна замисао је да овај догађај истргнемо из сфере политике и да га ставимо у сферу науке гдје и припада и да не дозволимо да фалсификати постану истина", рекао је Каран.

Он је додао да Република Српска није учествовала у заједничком програму обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата у Сарајеву, јер је имала сумњу у непристрасан приступ том догађају.

Каран је подсјетио да је 100 година од почетка Првог свјетског рата у Српској обиљежено са 70 манифестација и да су у обиљежавању учествовале скоро све релевантне републичке институције, образовне установе, невладине организације и медији.

Амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић рекао је да је интерес ове земље да се каже истина о њеној улози у Првом свјетском рату, а не да неко стане на њену страну.

"Највећа грешка је да политичари квалификују догађаје од прије 100 година не на основу историјских чињеница, већ на интересима својих политика", оцијенио је Вукићевић.

Према његовим ријечима, улогу политичара у вези са Првим свјетским ратом треба видјети у чињеници да могу рећи да је он био страшан и да треба радити да таквог рата више не буде, док све остало није њихов посао.

Декан Факултета политичких наука бањалучког Универзитета Ненад Кецмановић навео је да данашњи скуп има и ваннаучни карактер, јер је ријеч о стотину година од почетка великог рата у глобалном контексту у којем се донедавно неспорне ствари доводе у питање.

"Поражене снаге из великог рата покушавају да се ретроактивно претворе у побједнике, а да би то постигли морају да побједнике накнадно претворе у поражене", рекао је Кецмановић.

Према његовим ријечима, одбрана истине научним аргументима мора постати национални и патриотски чин.

"Колики је политички аспект овог најбоље говори податак да је почетком рата у БиХ у Сарајеву срушен спомен на Франца Фердинанда, у Вишеграду споменик једном младобосанцу и нобеловцу, као и да је Гаврило Принцип недавно окарактерисан терористом од стране од које то нисмо очекивали", рекао је Кецмановић.

Он тврди да "Млада Босна" има југословенски карактер иако се то данас многима чини превазиђеним.

"Умјесто да нас обиљежавање 100 година од почетка рата на овим просторима окупља, и то сада испада камен слутње око којег се разилазимо", рекао је Кецмановић.

Кецмановић каже да је намјера да радови са скупа буду преведени на енглески и руски језик, да би добио одговарајући међународни одјек.

Историчар Момчило Павловић са Института са савремену историју Београд сматра да, у оквиру борбе против покушаја ревизионизма историје на западу, српска историографска истраживања треба да се публикују на језицима које они разумију.

"Научни приступ није једини начин да се одбранимо од ревизионизма, јер се на ненаучне аргументе не може одговарати науком, чак не можемо ни да забранимо да људи на Западу имају империјални вестернизовани поглед на историју. Међутим, можемо наша истраживања публиковати на систематизован начин на језицима које они разумију", сматра Павловић.

Према његовом мишљењу, политичари треба да одговарају на политичке провокације или ваннаучне изјаве, које, како је рекао, више иритирају јавност него што доприносе расвјетљавању истине или коректном односу.

"Као научници не тражимо да сви мисле као ми, али да уваже аргументе, историјске изворе, сазнања и достигнућа српске историографије као што ми уважавамо њихове", рекао је Павловић.

Он је додао да се српски извори на западу углавном не познају, али и да, уколико се пред западне ревизионисте изађе са аргументима, они њих квалификују небитним или да иза Србије стоји Русија.

"То је пакет и када говоре о Србији, они боцкају Русију", рекао је Павловић.

Према његовим ријечима, тензије није подигла историографија и наука, већ медији и одређени кругови чији се радови финансирају и промовишу.

Павловић сматра да Њемачке има дугорочни план да релативизује кривицу за Први свјетски рат, означено у Версајском уговору, док српски народ не ради дугорочно.

"Ово је добар почетак и начин да се настави, јер ће ови удари бити настављени и у 2015. години, а посебно 2018. године, када ћемо имати проблема у вези са погледом на стварање југословенске државе и етаблирање данашњих вриједносних, националних и државних судова о том времену", рекао је Павловић.

Он је подсјетио да су крајем 19. и почетком 20. вијека односи Србије и Аустро–Угарске били затегнути и да се балканско питање у времену распада Османског царства планирало рјешавати стварање велике Румуније и велике Бугарске, јаке Грчке, слабе Србије и мале Црне Горе, те независне Албаније.

"Циљ нам је да се чују аргументи који се одбацују и да се на пропаганду и ревизију одговори науком", рекао је Павловић.

Милош Ковић са Филозофског факултета Универзитета у Београду каже да је Гаврило Принцип аутентични борац за одбрану малих народа од колонијалних режима и борац против фашизма прије него што се ова идеологија и званично појавила.

"Актуелност његове мисли види се у томе што су хрватске трупе спалиле његову кућу 1995. године и да су усташке власти спалиле његову кућу 1941. и да је затвор Терезин у коме је робијао био претворен у концентрациони логор у нацистичкој Њемачкој, те да је Франц Фердинанд био лични пријатељ једног од оснивача антисемитизма нацизма Карла Лигера", рекао је Ковић.

Он је додао да о Гаврилу Принципу нема много извора, али да се на основу познатог из његових исказа на суђењу може рећи да је он био потпуно формиран човјек.

На округлом столу "Млада Босна и идеја националног ослобођења" биће представљена 23 рада, као и зборник радова "Република Србија и Република Српска – стари и нови политички изазови".

Организатори округлог стола су Факултет политичких наука Универзитета у Бањалуци, Руски институт за стратешка истраживања, Институт за међународну политику и привреду и Институт за савремену историју из Београда и Представништво Републике Српске у Србији.

 

Извор: 

 

Везнае вијести: