Обележавање стогодишњице Великог рата
Аустроугарска телеграмом објавила рат Србији 28. јула 1914. и покушала да заузме Београд. Ратовало 70 милиона људи, 17 милиона погинуло. Србија изгубила 1,1 милион житеља
ПРЕ сто година Аустроугарска је почела Први светски рат 28. јула 1914. слањем два телеграма која је требало да обману Србију и силе Антанте. План Беча је био да се Србија муњевито освоји и подели. Обмана није успела и Београд није освојен у ноћном нападу 28-29. јула, у првој бици Великог рата. Исхитрени аустроугарски напад је неповратно покренуо ратну машинерију: у следеће четири године ратовало је више од 70 милиона људи, од чега више од 60 милиона на Старом континенту.
Све илузије да рат може бити витешки нестале су 28. јула 1914. у 11.10 пре подне. Тад је гроф Бертхолд, аустроугарски министар иностраних послова, из Беча послао обичним грађанским телеграмом објаву рата Србији.
Телеграм је око подне стигао у Главну пошту у Београду, али није уручен Пашићу, јер је влада одмах после ултиматума отишла у Ниш. Одатле је наредила да и војска напусти Београд. Архивски документи касније су открили да су Енглеска, Француска и Русија захтевале да се српска влада допусти Аустроугарској окупацију српске престонице...
- Све што је претходило нападу на Србију, било је део велике кампање обмана, укључујући и ултиматум и телеграм. Обмана је одувек коришћена у рату, али никада тако студиозно као за оправдање за напад на Србију 1914. године. У Европи је створена атмосфера да је Србија реметилачки фактор кога треба елиминисти ратом. Сарајевски атентат је био само згодан повод - каже историчар др Мирослав Свирчевић.
Како објашњава наш саговорник, хушкачи који су смислили Сарајевски атентат нису намеравали да одустану од напада на Србију. Гроф Бертхолд је 27. јула написао текст објаве рата, који је одобрио цар Франц Јозеф. Али текст објаве упућене Пашићу разликовао се од оне коју је потписао аустроугарски владар. Бертхолд је, да би пожурио напад на Србију, Францу Јозефу сервирао лаж да су „српске трупе код Тамиш-Ковина већ напале на одред царске и краљевске војске“.
.jpg)
Телеграм с објавом рата упућен српском министру иностраних послова примио је телеграфиста Главне поште у Београду око поднева. Није знао коме да га пренесе. Позвао је телеграф у Крагујевцу, где је било седиште Врховне команде. Управник станице и шеф војног телеграфа нису знали коме треба телеграм упутити, пошто ни сами нису знали у оном тренутку где је седиште краљевске владе - открила је 1931. Ружица Петровић Црепић, службеник Београдске дирекције пошта.
Међутим, идентичан телеграм је већ у 12.30 стигао у Ниш, преко Румуније. Писар министарства Момчило Јуришић донео га је Пашићу у ресторан где је овај ручао. Он га је прочитао и рекао: „То смо и очекивали“ и наставио да обедује, оставио је сведочанство писац и новинар Иво Ћипико.
Објава рата телеграмом био је нечувен чин понижавања Србије, јер су такве судбоносне вести и искључиво лично преносиле дипломате.
ПРВЕ ПОБЕДЕ
АУСТРОУГАРСКИ генерал Алфред Краус је забележио: „Упознали смо Србе као ваљане непријатеље. Ја сам их сматрао и сматрам их и сада као војнички најјаче од свих наших непријатеља... Они су нашим трупама задавали много више тешкоћа но Руси, Румуни и Италијани.“ У двонедељној бици на Церу, која је почела 12. августа 1914. године, српска војска је сломила аустроугарску офанзиву и срушила наде о брзој победи на Балкану, после чега би Беч усмерио све снаге ка Русији.
Београд су бранили самоорганизовани Београђани, финанци-царински стражари добровољци-четници војвода Бабунског и Танкосића. Они су самоиницијативно запосели савске и дунавске обале и успели да зауставе освајање Београда. Нешто пре поноћи дигли су у ваздух железнички мост, кад се аустроугарска војна композиција појавила из правца Земуна, а затим су осујетили десант са речног конвоја. Аустроугарски одговор на неуспели десант био је бомбардовање Београда са речних оклопњача-монитора.
Пашић је у 7.30 - 29. јула послао циркуларно писмо изасланствима Краљевине Србије:
- Напад отпочео ноћас на разним местима. Бомбардовање Београда почело у 11 часова....
Неуспешни аутроугарски покушај заузимања Београда ноћу 28. јула била је прва битка Великог рата, који је однео више од 37 милиона жртва, више од 15 милиона мртвих и 22 милиона рањених. Српске жртве ни после 100 година нису прецизно пребројане. Процењује се да је страдало 26 одсто становништва Краљевине Србије, односно око 1,1 милион људи. Од тога 450.000 војника и 650.000 цивила. До 1918. Србија је остала без 58 одсто мушкараца.
БЕЗ САВЕЗНИКА
ДИПЛОМАТА Јован М. Јовановић је оставио сведочанство колико је савезника уочи Великог рата међу суседима имала Србија.
- Сем Црногораца, нико на Балкану у 1914. није био уз Србију. Румунија се повлачила у себе, Грчка је спремала негативно мишљење о грчко-српском савезу, у Бугарској су сматрали да је „час одмазде дошао“. Краљеви Фердинад, Карол Први и Константин су били за Немачку - забележио је Јовановић.
.jpg)
Руски представници у Београду су 24. јула 1914. саветовали српској влади да се „полако повлачи у унутрашњост, ако јој је војска неспремна за рат“.
ОД НОЖА У ЛЕЂА ДО ТРИЈУМФА
ПОЧЕТКОМ октобра 1915. Бугарска се придружила аустро-немачкој офанзиви на Србију. Централне силе покренуле су 5. октобра офанзиву са Саве и Дунава, а четири дана касније Бугарска се придружила нападу, слеђа. Српска војска праћена масом цивила, кренула је у повлачење кроз Црну Гору и Албанију. У званичном извештају министра војног генерала Божидара Терзића пише да је у Албанији нестало, умрло, погинуло или заробљено 243.877 људи. Преосталих око 150.000 српских војника је савезничким бродовима пребачено на Крф и Видо у Грчку и северну Африку. Немачка 11. армија, која је у октобру 1915. заузела Београд потучена је 12. октобра 1918. када је ослобођен Ниш, а 19. октобра Срби су ушли у своју престоницу.
.jpg)
СРБИЈА УВЕК НА СТРАНИ СВЕТЛА
МИНИСТАР за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је синоћ сећајући се жртава Првог светског рата, да Србија никада није била узрок ниједног рата, али да је често против своје воље била повод за ратове „неситих краљева и царева“, и да тражи да јој се допусти да макар једна генерација њених грађана проживи век, а да не буде жртва неког ратног сукоба.
Вулин је, отварајући на Калемегдану државну церемонију обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата, истакао да је Србија из два светска рата научила лекцију да може да траје само ако сукобе великих избегава и води рачуна прво, али никада једино, о себи.
.jpg)
„Срби су скроман и често ћудљив народ, али сањају отворених очију. Срби траже од великог света, од себе, али најпре од оних који одлучују како се дели ова планета, да извуку поуку из Првог и Другог светског рата и допусте Србији сан да се роди једна генерација која ће се родити и умрети а да неће учествовати у неком рату“, казао је Вулин.
Остварење тог сна, како је истакао, није доживела ниједна генерација Срба, али постоји нада да ће генерацији деце која сада стасавају бити дозвољено да тај сан постане јава.
Свет је, како је подсетио, тонуо у велике сукобе и ужасе онда када би сила заменила право, а данас су, после искустава из Другог светског рата, чувари права организације попут УН и ОЕБС-а.
„Србија је увек била на правој страни и ако нешто велики и силни могу да науче од Србије то је да је Србија увек била на страни светла и слободе и да никад није била на погрешној страни. Велики треба да знају да је Србија увек тражила светло које ће бити светло за све друге“, рекао је Вулин.
Пише: Борис Субашић
Извор: Вечерње Новости
Везане вијести: