АУСТРОУГАРСКА ОБАВЈЕШТАЈНА СЛУЖБА ПРОЈЕКТОВАЛА АТЕНТАТ

БЕОГРАД, 4. ЈУЛА /СРНА/ - Аустроугарска обавјештајна служба пројектовала је атентат на престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. године у Сарајеву да би Аустрија добила повод за агресију на Србију, оцијенили су аутори монографије "Гаврило Принцип-енигма српско-аустријских шпијунских битака", на промоцији у Београду.

Један од двојице аутора, професор Факултета безбједности у Београду Милан Мијалковски рекао је да се монографија разликује од других књига о тој теми по томе што је резултат безбједносне анализе српских и аустроугарских обавјештајних извора.

Он напомиње да је улога обавјештајних служби остала као велика непознаница, не само аустријских и српских, него и других земаља – Њемачке, Русије, Турске и Француске, али и тајних друштава.

Анализа је показала, наводи Мијалковски, да је аустроугарска обавјештајна служба располагала подацима да ће атентат бити извршен и да је имала довољан број чињеница које су јој давале могућност да многе атентаторе спријечи да се уопште нађу тамо.

Он је истакао да се на основу тих чињеница долази до закључка да је "аустроугарска обавештајна служба на перфидан начин пројектовала атентат".

"Знала је, а није га спречила. Многи питају зашто? Зато што јој је био потребан јак повод, нарочито војном врху да крену у агресију на Србију, лажно самоуверени да ће у кратком року да окупирају Србију, а да онда своје главне војне ефективе пребаце на руски и западни фронт", рекао је Мијалковски.

Аутори монографије о Принципу навели су да су главну улогу у атентату одиграли младобосанци, који су сматрали да ће убиствима највећих аустријских званичника подстаћи народ на устанак, као и да сви подаци указују да је Владимир Гаћиновић био налогодавац атентата.

Гаћиновић је, наводе аутори, 1912. године остварио контакт са Гаврилом Принципом и оцијенио га погодним за атентат, али је у посљедњем тренутку покушао да утиче на Принципа да одустане од атентата.

"У Бечу је на Видовдан одржан састанак револуционара, који су донели одлуку да се одричу атентата као начина борбе, а Данило Илић, главни организатор групе у Сарајеву, добио је налог да се одустане", каже Мијалковски.

Мијалковски и други коаутор монографије, професор Душко Томић, у раду су се служили судском документацијом из процеса младобосанцима, а вршили су и компарацију са разним другим изворима.

Главна мотивација им је била да се, како су истакли, супротставе покушајима драстичне ревизије атентата са тенденцијом да "за све што се дешавало окриве Србију и српски народ, а амнестирају оне који су главни узрок за избијање Првог светског рата".

Извор: