ЗАТИРАЊЕ СРПСКЕ ПОПУЛАЦИЈЕ
Усташе су вадиле "ситну" дјецу из колијевки за ноге и ударали их главом од зид. На тај начин су убијена сва дјеца, а било је око 50 у колијевкама.
Данашњи изглед села Пребиловци
Приредио: Огњен БЕГОВИЋ
Бестијални усташки злочини над Србима априла 1941. године у селу
Пребиловци, код Чапљине, свједоче о бруталности и садизму убица, али и о
њиховој геноцидној намјери да затру Србе као народ.
Историчар Драга Мастиловић појашњава да су терор над пребиловачким
Србима усташе почеле да спроводе одмах након успостављања власти, априла
мјесеца 1941. године. Први на удару били су угледнији људи, солунски
добровољци, припадници "Сокола"...
Прва жртва терора био је Огњен Ждракановић, који је у мају, са још
једном групом похапшених Срба, дивљачки претучен кундацима на улицама
Чапљине. Измрцварен и полумртав, превезен је камионом у село Витину, код
Љубушког, и у месари убијен са групом чапљинских Срба.
Почетком јуна 1941. године ухапшени су Коста и Јово Мандрапа и Спасоје
Зуровац, истакнутији сеоски прваци из Пребиловаца, и убрзо убијени код
жељезничке станице у Крупи, у срезу Чапљина. Напад Њемачке на СССР 22.
јуна 1941. био је повод за нова хапшења пребиловачких Срба, злостављања и
убијања.
У ноћи између 22. и 23. јуна на Клепачком мосту на Брегави убијени су
Васо, Триша и Угљеша Мандрапа. Исте ноћи, једна група усташа коју су
предводили Смајо Чолаковић и Леополд Ферјанчић упала је у кућу Косте
Мандрапе и убила га, као и читаву његову породицу - укупно деветоро
особа, а њихове лешеве побацали су у Брегаву.
"Жртве су одвођене у злогласни затвор `Силос` код Тасовчића, а одатле на
губилишта. Неке од жртава убијане су и у близини села, попут Бошка
Булута, Спаса Ждракановића, Митра Трипковића, Риста Банђура и још
неколико стараца, који су побијени на мјесту званом Морин оток у
Пребиловачком блату", наводи Мастиловић.
Након тога, комплетно српско становништво из Пребиловаца избјегло је у
планине, а у село су се вратили тек пошто је у Херцеговину упућен
специјални Павелићев изасланик подмаршал Лакса, који је једним прогласом
гарантовао мир и сигурност српском становништву у Херцеговини.
Разлог његовог доласка у Херцеговину био је општи народни устанак који
је против усташке страховладе избио у источној Херцеговини већ почетком
јуна 1941. године.
У међувремену, усташе су спремале нове покоље херцеговачких Срба, а село
Пребиловци убрзо ће постати застрашујући симбол страдања српске дјеце и
нејачи од усташког ножа у Херцеговини.
У раним јутарњим часовима 4. августа 1941. године хиљаду до хиљаду и по
усташа напало је село из три правца, али су у селу затекли углавном
жене, дјецу и старце јер одрасли мушкарци, у страху од усташа, нису
спавали код својих кућа.
Мастиловић упућује на материјале Земаљске комисије БиХ за утврђивање
злочина окупатора и њихових помагача, у којима се дословно каже: "Одмах
по уласку у село, усташе су отпочеле са претресањем кућа, споредних
зграда, прикупљањем становништва, силовањем жена и дјевојака и пљачком
ствари".
Становнике центра села довезени су код зграде основне школе. Тамо почињу
оргије садизма и бестијалности над незаштићеним женама и дјевојкама, а
нарочито над дјевојчицама од 12 до 15 година.
Учитељицу Стану Арнаут многе су усташе редом силовале, а затим је
заклали и негдје око школе закопали. Жену Богдана Медана усташе су
затекле управо при порођају, бајонетом јој распориле трбух, извукле
дијете, замотале га у крпу и поново вратиле у распорену жену.
Усташе су из кућа износиле постељину, простирале је испред кућа и тамо
на њима јавно вршили силовање. Најгоре сцене одиграле су се у самој
основној школи - све су млађе жене, дјевојке и дјевојчице биле силоване и
то пред њиховом дјецом и мајкама.
"Када су се неке усташе заситиле силовања, наредиле су једној групи
дјевојака и старом Николи Шарићу, званом Хаџија, да се скину голи и
играју коло" - стоји у извјештају.
Мара Булут је једина жена која се спасила и жива изашла из школе у
Пребиловцима. Она је свједок ужасних сцена, видјела је како су усташе
вадиле "ситну" дјецу из колијевки за ноге и ударали их главом од зид.
Тако су убијена сва дјеца, а било је око 50 колијевки.
Жртву Максима Булута, старог око 22 године, усташе су нагониле да силује
своју рођаку Стану Булут и, пошто то није хтио, усташе су га страшно
тукле и мучиле. У мучењима и злостављањима жена и дјевојака нарочито се
истицао усташа Рудо Врдољак из Љубушког.
Након свих ових злостављања и мучења, усташе су становнике центра села
још у току тог дана отјерали према Чапљини и затвориле у злогласни
"Силос".
Истовремено, усташе су у појединим засеоцима код Пребиловаца убијали
људе на лицу мјеста. Тако су на Сухића брду, пред њиховим кућама,
побијене комплетне породице Влајка и Николе Драгичевића - око 25
чланова, док је једини успио да се спаси Ћетко Драгичевић.
Породице Јовице и Сава Медана - око 20 чланова, као и Бошка Драгичевића и
Пера Булута - око 15 чланова, који су живјели у засеоку Кошћела,
одведене су до Пребиловачког блата и побијене у мјесту званом Главиш до.
(наставиће се)
Извор: 
Везане вијести: