УСВОЈИТИ ДЕКЛАРАЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ
До данас такав злочин није забиљежен зато што је, прије свега, поновљен послије 50 година када су мета били мртви - они који су већ убијени 1941. године, посебно жене и дјеца, објашњава предсједник Српског националног друштва "Пребиловци" Миленко Јахура.
Миленко Јахура на мјесту логора Слана 2015. године
Разговарала: Весна ШУРБАТ
Предсједник Српског националног друштва "Пребиловци" Миленко Јахура
сматра да парламенти Србије и Републике Српске треба да усвоје
декларацију у којој ће јасно стајати да је над Србима у НДХ извршен
геноцид.
Јахура у интервјуу Срни истиче да су усташки злочини над Србима у Пребиловцима у Другом свјетском рату - библијска тема.
"До данас такав злочин није забиљежен. Прије свега, зато што је поновљен
послије 50 година када су мета били мртви - они који су већ убијени
1941. године, посебно жене и дјеца", објашњава Јахура и напомиње да су у
рату деведесетих година њихове кости уништене.
Он оцјењује да Србија па, чак, ни Република Српска не знају довољно о
злочину у Пребиловцима и упозорава да они који раде на томе да се овај
злочин заташка добијају огромна средства.
Јахура наводи да је, пред злочин, у НДХ планирано да Пребиловци, који су
били највеће српско село у доњој Херцеговини, буду уништени, а сви
Пребиловчани убијени, као и да се промијени име селу.
Он подсјећа да је 1992. године хрватски генерал Јанко Бобетко назвао
Пребиловце "пасиштем дивљих свиња", чиме је потврдио геноцид.
"Пребиловци - село на злу гласу. Сад по њему дивље свиње пасу. Од
Храснога, па до изнад Стоца, све спржио, не оста ни коца", подсјећа
Јахура на стихове које је Бобетко написао у мемоарима.
Јахура наводи да је и сама тадашња званична Хрватска (НДХ) оставила
податке о пребиловачким жртвама, наводећи да је у Пребиловцима убијено
око 800 жена, дјеце и стараца.
"Највише су убијани на јамама. Жене и дјеца су одведени из Пребиловаца
камионима, па послије возом до села Шурманци, код Међугорја, и ту је у
јами Голубинка 6. августа 1941. године убијено 600 жена и дјеце,
дјевојака и старица. Није било мушкараца старијих од 14 година", каже
Јахура.
Он наводи да је 57 породица 1941. године угашено, а послије, са онима
који су погинули током Другог свјетског рата, тај број достигао је
стотину.
Свједоци, као и саме усташе, 1957. године на суду у Мостару причали су
да су се српске дјевојке саме бацале у јаме, не дозвољавајући да их
усташе дотакну.
Јахура наводи да је његова тетка Љубица Булут загрлила своје троје дјеце
и скочила у јаму са ријечима "Анђели моји, хајде да летимо".
Он је додао да је његова мајка Јока Екмечић, удата Јахура, избјегла јаму
пошто је успјела да побјегне из силоса у Тасовчићима, али је убијена
његова баба, која је тада била трудна у деветом мјесецу, и њено петоро
дјеце, од двије до 17 година.
Јахура наводи да су послије Другог свјетског рата те јаме углавном биле
забетониране јер је донијета одлука да се не истражују и не ископавају, а
сахране нису дозвољаване због политичких разлога.
"Кости су, напокон, извађене и сахрањене, али су уништене убрзо у рату
деведесетих, тако да се уопште не може утврдити број жртава. А има још
јама у Херцеговини које нису отваране", наводи Јахура.
Пребиловчани су највише страдали у Шурмановачким јамама, нешто мање на
Бивољем брду, а остали су убијани на другим мјестима - у Сарајеву, у
породилишту у Мостару. Гдје год су хватали групе Срба одвајали су
Пребиловчане и убијали.
Јахура истиче да за "злочин над костима" у рату деведесетих година, када је костурница минирана, није нико одговарао.
Постоји кривична пријава и у Тужилаштву за ратне злочине у Београду и код Тужилаштва БиХ, али је она "гурнута под тепих".
Поднијета је пријава против непознатих извршилаца, али је указано на
нека лица која су били на одређеним функцијама и која су фотографисана
тог дана у Пребиловцима 1992. године.
Што се тиче злочина из 1941. године, Јахура каже да је невјероватно да
је суђење одржано тек 1957, а од неколико хиљада оних који су
учествовали у злочину оптужено само 14.
"Најмлађи оптужени злочинац био је 1918. годиште и он је умро кад је
изашао из затвора. Шесторица су осуђена на смрт, а осморица на временске
казне јер је суд правио разлику шта је ко радио. Једни су били на јами,
а други доводили жртве", наводи Јахура за Срну.
Извор: 
Везане вијести:
Миленко Јахура: Ако Господ не чува града, узалуд стража не ...
Јахура: Пребиловци су ујединили Херцеговце са обе стране ...
СРПСКЕ ЈАМЕ И СТРАТИШТА ПРЕТВОРЕНИ У ДЕПОНИЈЕ ...
Јахура: Пребиловци су ујединили Херцеговце са обе стране ...