ПРЕБИЛОВАЧКИ НОВОМУЧЕНИЦИ СЛАВЕ СЕ КАО СВЕТИ

ТРЕБИЊЕ, 2. ЈУНА /СРНА/ - Свети архијерејски сабор Српске православне цркве /СПЦ/ канонизовао је и озваничио Свете новомученике пребиловачке, потврдио њихову светост и мучеништво и од ове године први пут ће се славити као свети, потврдио је Срни парох мостарски Радивоје Круљ.

"Од ове године им не служимо парастос, већ се молимо Светим новомученицима пребиловачким да се они Богу моле за нас и да буду наши заступници", објаснио је Круљ.

Указујући да су Пребиловци, уз село Ладице у Чешкој, мјесто потпуног страдања, Круљ је истакао да ће почетком августа бити организован величанствен, свеправославни догађај - прво прослављање Светих новомученика пребиловачких и да ће се тога дана ова два села побратимити не само из разлога заједничке патње већ из хришћанског поимања живота и љубави.

Иако су усташе покушале да га "затру", малобројни преживјели са подручја Пребиловца и њихови потомци пале варницу живота, почињу да обнављају до темеља порушене куће и распирују ватру на већ одавно угаслим огњиштима, поручујући да је ово село Голгота, али и храм Васкресења, да ће изградња храма донијети исцјељење потребно њиховим душама, али да неће заборавити ово мјесто и њихове мученике.

Круљ подсјећа да је, захваљујући ангажовању предсједника Републике Српске Милорада Додика, Владе Српске, Епархије захумско-херцеговачке и приморске, црквене општине Чапљина, те вјерујућег народа, у Пребиловцима прошле године почела обнова храма који ће бити подигнут на рушевинама спомен-крипте пребиловачких мученика. Он истиче да су радови тренутно интензивирани.

"Већ су урађени темељи и крипта, а сада се врше груби радови на цркви", каже Круљ и додаје да се настоје завршити основни радови да би се у августу у крипту могли похранити мошти Светих мученика пребиловачких, страдалих у Другом свјетском рату.

Он је рекао да је градња овог храма од посебног значаја, јер су Пребиловци мјесто српске истине као што је, како јер истакао, Јерусалим град и Голгота сваког хришћанина, мјесто и епицентар његовог живота.

"Може се рећи да су Пребиловци симбол сваког села нашег и наш други Врачар, јер су новомученици два пута страдали, као мошти Светог Саве на Врачару, то је епицентар не само хришћана, нас у Херцеговини, српског народ, него уопште", рекао је Круљ.

Он је навео да се из Гроба на Голготи родио живот, а смрт је побијеђена, нагласивши да су новомученици страдали само зато што су били хришћани и Христови сљедбеници, али да за то сада васкрсавају.

"И ми са њима сада васкрсавамо и то је смисао тој радости за нас", рекао је Круљ, истичући да народ има душу и да уз вјеру у Бога обнавља своје њиве и куће и Пребиловце, у чему им велику подршку даје парох чапљински јереј Данило Боро.

Он је истакао да се храмови обнављају, захваљујући прво умировљеном владики Атанасију, а сада и владики Григорију, који тај пут наставља, и то тако да се не обнављају храмови као споменици културе, већ да се враћа живот.

"Шта ће нам црква у Мостару као црква - ништа, а ни Пребиловци као црква ништа не значе, али сасвим је другачије ако ће се обновити животи, рађати дјеца у Херцеговини. Није случајно владика Григорије благословио да се Фондација за помоћ родитељим са троје и више дјеце назвала именом Светог Вукашина клепачког и пребиловачког и херцеговачког и баш да је основана на 70-тогодишњицу страдања пребиловачких и херцеговачких жртава", рекао је Круљ.

Он је поручио да се, обнављајући Пребиловце и храмове, обнавља живот и то треба да буде подстицај за нове животе.

"Христос вакрсе из мртвих, смрћу смрт уништ и свима, и нама и онима који су у гробовима, живот дарова! То је смисао свега", нагласио је Круљ.

У Пребиловцима је у Другом свјетском рату од 1.000 становника убијено њих 826, а до краја рата број погинулих повећан је на 850. Од тога, њих 600 су жене и дјеца, највише пострадали у Шурманачкој јами у коју су живи, у дубину од 66 метара, гурнути 6. августа 1941. године. Из 57 породица нико није преживио.

Tоком отаџбинског рата 1992. године у Пребиловцима је разорено и сеоско гробље, спаљене кости многих покојника у гробницама, а миниране су и сравњене са земљом и недовршена црква и крипта, гдје су 1991. године сахрањени посмртни остаци жртава претходно извађени из Шурманачке и других јама у Херцеговини.

Извор: