ЛИДИЦЕ И ПРЕБИЛОВЦИ
Лидице су тешко пострадалe после убиства Хитлеровог протектора Чешке Рајнхарда Хајдриха. У спровођењу плана геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској, Пребиловци су тешко пострадали у августу 1941. Упоредни приказ дешавања везаних за ова села, од Другог светског рата до данас, говори много о доносу друштава према прошлости.
ЛИДИЦЕ
Лидице - село у средњој Чешкој, 20 км западно од Прага и 8 км од рударско- металуршког центра Кладна, до 10. јуна 1942. имало је 503 становника, у 167 породица и 106 кућа.
Лидице су тешко пострадалe после убиства Хитлеровог протектора Чешке Рајнхарда Хајдриха. Атентат је извршен 27. маја 1942, а Хајдрих је умро од задобијених рана 4. јуна исте године. После сумње за везу села са атентаторима, која није потврђена, Немци су одлучили да над Лидицама изврше стравичну одмазду. Њено извршење започело је већ 10. јуна када је сво становништво села ухапшено, да би мушкарци затим били одвојени од жена и деце. Тога и наредних дана стрељано је, без икакве кривице, 199 Лидичана, 192 мушкарца и 7 жена. Попсле три дана од хапшења Немци су одвојили мајке од деце. Жене су одведене у логор у Равенсбрику, а деца, претежно, у логор у Хелмну у Пољској. Ту су поубијана у камионима- душегупкама. Дио деце је предат немачким породицама на усвајање и понемчење.Смртно је страдало 98 лидичке деце. После рата пронађено је и враћено мајкама или другим сродницима 18-еро деце из села. Према доступним подацима укупно је страдало или нестало око 320 становника Лидица, односно 63, 5% становника.
Село је спаљено и експлозивом сравњено са земљом и тако потпуно уништено 1. јула 1942. Немци су селу посекли воћке и липе, уништили пут, померили поток ван села и затрпали рибњак. Преко рушевина кућа насуто је 70 цм земље и у њу јенаредне године посејано жито. Настојао се уништити сваки траг о постојању села па су конфиковане и географске карте околине Прага у којима су биле уцртане Лидице.
За трагедију Лидица свијет је сазнао веома брзо и одмах је у САД почела и кампања да амерички народ уништено насеље васкрсне. Само месец дана од злочина, 12. јула један заселак у држави Илиноис преименован је у Лидице. Слично се дешавало и многим другим земљама. Градови су добијали Лидичке улице, селу су подизани споменици по многим градовима, бројни медији су писали о трагедији Лидица у чију су успомену и част штампане публикације и одржавани многи скупови.
Влада Чехословачке је 6. јуна 1945. године донела одлуку о изградњи нових Лидица. Кључеве првих кућа Лидичке жене су добиле 1949, на Божић. Поред савременог насеља изграђен и уређен и меморијални део. Од самих ружа изграђен је врт пријатељства и мира. Руже су дошле из Хирошиме, Нагасакија, Лењинграда, Кореје, Сад, Бразила, Аустралије... Лидице посјећују многе делегације, екскурзије, државници...Чехословачка и свијет су се достојно понијели према Лидицама. Селу је обзебјеђен нови живот и трајно поштовање.
ПРЕБИЛОВЦИ
Пребиловци су село у јужној Херцеговини /Босна и Херецеговина/, на ободу долине реке Неретве, 35 км јужно од регионалног центра Мостара, 5 км источно од општинског средишта Чапљине, око 20 км северно од обале Јадранског мора. До 4. августа 1941. Пребиловци су имали 1002 становника српске националности и православне вере, у 120 домаћинстава и око 25 становника муслимана, у три домаћинства.
У спровођењу плана геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској, створеној после капитулације Краљевине Југославије, уз помоћ Хитлера и Мусолинија, Пребиловци су тешко пострадали у августу 1941. Убијено је тада 826 српских становника на најмонструзније начине, уз садистичко мучење. Злочин над Пребиловцима извршили су њихови суседи Хрвати /римокатолици/ и муслимани, припадници нерегуларних формација усташа / екстремних хрвастких националиста и клерикалаца/. Убијене су скоро све жене, девојке и деца из села. Највише њих је страдало у крашкој јами дубокој 66 метара, код Међугорја, тако што су њу живи гурнути од стране локалних хрватских сељака. Живот је потпуно угашен у 57 српских пребиловачких породица. Хрватске власти и Римокатоличка црква су Пребиловце биле населиле католичким породицама, којима су доделиле српске куће и земљу, а селу је промењен назив у „Ново Село“. Настојало се да се затре све што је подсећало на Пребиловце, чији су српски становници убијани свуда где су се затекли па и у болницама у Мостару и Сарајеву. Покољ је преживело око 170 Срба из Пребиловаца, углавном одраслих мушкараца и 15 жена, девојака и деце. Највише њих је преживело скривајући се у оближњој мочвари. Неки од преживелих мушкараца, који су остали без породица, поново су се женили и добијали нову децу. Тако је село наставило да живи.
Послератна комунистичка власт на челу са Јосипом Брозом Титом, настојала је да прикрије или умањи злочине Независне државе Хрватске над српским народом па тако и стравичан злочин над Пребиловцима. Есхумација и сахрана жртава није дозвољена. Над јамом је подигнут бели камени стуб на коме није било података о броју, националности и месту из кога потичу жртве. У самим Пребиловцима жртвама није подигнут никакав споменик. Већини злочинаца није уопште суђено, а делу оних који су били оптужени изречене су мале временске казне.
Комунистичке власти су пребиловачким сељацма одузеле најплоднију земљу поред река Брегаве и Неретве и од ње створиле државни пољопривредни комбинат „Хутово блато“, касније назван „Хепок“. Због недостатка генерација рођених од 1930- 1941, број деце се у селу смањивао што су власти искористиле да 1971. године затворе сеоску школу у Пребиловцима, из које је 1941. убијено 120 ђака, заједно са учитељицом. Због свега, млађи људи су се са својим породицама исељавали из села, чији се број становника од 1961. до 1971. смањио за око 30%.
На 40-ту годишњицу страдања Срба у Чапљини, фрањевачки ред Римокатоличке цркве је у жупи Међугорје објавио појављивање Госпе. Она је по њима изјавила: „ Ову сам жупу посебно изабрала!“ Ова жупа на чијем је простору више јама у којима су убијани Срби, међу њима и она где су пострадале пребиловачке мајке са децом, које су побијали парохијани те жупе, постала је светско католичко ходочасничко место коме су се поклониле десетине милиона католика из целог света. Претходне, 2013. године, општина Чапљина је усвојила посебан пројекат развоја туризма у селу Шурманцима, делу међугорске жупе у чијој је јами поубијана пребиловачка нејач.
Када је власт Савеза комуниста пала 1990. године Пребиловчани и други Срби из околних села су отворили јаме, над којима су 1961. биле постављене бетонске плоче. Из њих су изнели кости жртава из 1941. и пренели их све у Пребиловце. Жртве су сахрањене у крипту православне цркве која се градила у селу. Власти Републике Хрватске, у садејству са хрватским и муслиманским паравојним формацијама из Херцеговине су 1992. године поновиле злочин над Пребиловцима и српским народом у долини Неретве, недовршен у Другом светском рату, и тихо настављен после њега. У офанзиви војске Републике Хрватске, покренутој у јуну те године, после повлачења југословенске војске из Босне и Херцеговине, део Срба је убијен, а сво српско становништво је присиљено да напусти своја насеља која су потом потпуно уништена заједно са црквама, манастирима, културним, друштвеним и привредним објектима. Опет је посебан злочин извршен над Пребиловцима, овога пута над мртвим у крипти храма и сеоском гробљу. Храм је заједно костима миниран пластичним експлозивом, са намером да се потпуно униште и тако избришу докази злочина над децом у Другом светском рату. Многе гробнице на сеоском гробљу, које је потпуно девастирано, су отворене, а покојници у њима спаљени. На месту где се налазио храм терен је поравнат и на њему засновано сметлиште, које је ту било до 2002.
У спаљене и разорене Пребиловце вратио се део становника у јесен 1999. године. Међутим, обновљено је свега 20% предратних стамбених објеката што је онемогућило већину становника да се врати у Пребиловце, који су сада једино српско село у долини Неретве са 60 сталних становника. Пребиловци су и даље у суштини велика рушевина, а власти тихо раде да тако и остане и да се село коначно угаси. Његов простор ставља се у план парка природе везан за мочвару Хутово блато и ловиште ловачког друштва „Галеб“ из Чапљине. Државно земљиште одузето Пребиловцима у време власти Савеза комуниста је додељено Хрватима који су у Херцеговину колонизовани из средње Босне.
Пребиловце неки називају симболом страдања српског народа. Власти Београда, главног града Републике Србије, кога неки називају српском престоницом, нису 2006. године прихватиле предлог удружења потомака пребиловачких жртава да једна улица у тој метрополи добије име по Пребиловцима.
Као и 1941. настоји се да се сваки знак о постојању Пребиловаца уништи или сакрије. Пребиловци су вероватно једино насеље на свету коме се ускраћује табла са називом села на путу испред њега, и то месту које је најстрадалније село у Европи и четврто по страдању на планети земљи у Другом светском рату, које је изгубило више 85% својих становника!
Везане вијести: