Календар геноцида: 28. август 1941. године. Посљедњи упад усташа у Пребиловце у Другом свјетском рату
Послије покоља више од 50 Пребиловчана у Морином отоку 14/15 августа 1941., у Пребиловце је дошла хрватска жандармерија која је требало да спријечава даље злочине. Спремала се италијанска реокупација овог подручја, коју је Павелић грозничаво настојао да избјегне . Пребиловчани су почели да излазе из Хутова блата и долазе својим опустјелим кућама. У многима од њих су још били хрватски насељеници- колонисти. Видећи да има живих Пребиловчана, власника додјељних им кућа, ови колонисти почињу да напуштају село. Острвљени злочинци из Чапљине и околних села упали су путем у Пребиловце, на православну Велику Госпојину, 28. августа 1941. Предводили су их крволоци српског народа Фрањо Вего, Нико Филиповић, Касим Кудра- Ћосо, Мато Андрун- Вук и други. Били су жедни крви и кивни због пораза у источној Херцеговини, а било им је стало да долазак Италијана дочека што мањи број Срба у Пребиловцима. Жандрами, наравно, нису ни покушали да спријече ново проливање српске крви.
На улазу у село, Булути из засеока Кулине су окуљали своју по брду разбјежалу стоку. Ваљало је од нечега живјети. Поред самог пута, код Банђуревих кућа убијени су Сава (Лазарев), Данило (Јовин) и Васо (Васин) Булут . Сава је имао 38 година. У Шурманачкој јами му страдала супруга и четверо дјеце. Данило је имао 21 годину, а у јами је изгубио мајку, двије сестре, снаху од умрлог брата и њено једино дијете. Васо је имао 18 година, а већ му је из куће било убијено десетеро најближих. Био је најмлађи од шестеро браће, а као посмрче добио је има по оцу. Преживјела су му четири старија брата, који су послије покоља засновали нове породице. Огњишта Саве и Данила су угашена.
Чувши пуцњаву Пребиловчани су кренули у брдо. За то нису сви имали времена јер усташе су већ биле око кућа. Зато су неки кренули у кућу комшије Мурата Шоше, усташког сарадника, чијих је 5 синова учествовало у злочинима над српским народом. Муратова снаха Нефа је била другачија. Помагала је Србима како раније тако и овога дана. У Муратовој кући усташе су нашле доста жена и дјевојака. Њих 5 су биле Српкиње које су рашчешљале косе и ручале са његовим снахама и кћерима. Мурат је одмах показао Веги које нису из његове куће. Одведене су у школу и затворене. Њих четири су се браниле говорећи да нису из Пребиловаца. То су биле Мара Булут жена Гојкова родом из Тасовчића и Пребиловке Јока Вулић р. Кесо, удата у Габелу, Олга Моро р. Булут, удата у Тасовчиће и Борика Шијак р. Ждракановић, удата у Клепца. Биле су, послије покоља дошле у село код своје браће. То што нису биле из Пребиловаца спасило им је живот.
_na_googlemaps.com.jpg)
Бунар у Брегави (означен црвеним) на googlemaps.com
Боси (Митровој) Драгићевић, као дјевојки из Пребиловаца није било спаса. Тога јутра је, по несрећи, дошла у село из Тасовчића, гдје је боравила претходних мјесец дана код тетке. Брат Војко јој је преживио покољ скривајући се у пећини. Са њом је била десетогодишња Ленка Мичета из Убоска код Љубиња, сестра њене снахе Драгиње, Војкине супруге. Ленка је дошла да буде са сетром која се породила тога љета. Усташе су Драгињу убиле у Мостару заједно са синчићем Митром, старим 15 дана.
Бунар у Брегави, Пребиловци
У школу су доведени и Ђуро Кесо стар 60 година, Сока Драгићевић стара 51 годину, Боја Медић стара 45 година са дјецом Миленом од 13 и Милорадом од 5 година... Усташе су их одвеле у Брегаву (напомена: поље поред ријеке се исто зове Брегава), поред сеоског бунара и поубијали их. Несрећну Босу зликовци су претходно силовали. Крволок Мато Андрун- Вук је на истом мјесту, двадесет дана прије, силовао и заклао дјевојку Јелисавку (Миланову ) Шарић.
Мјесто злочина, код Бунара
У овом злочину је учествовао је српски изрод, суманути усташа Лазо Благоје из Чапљине. Био је рођени брат свештеномученика Душана Благоја, пароха столачког, убијеног у Видовданском покољу у јами Ржани до. По успостављању НДХ, Лазо је прешао у католичку вјеру и приступио злочинцима. Сада, пошто су сматрали да им више не треба, Хрвати су га убили поред пребиловачког бунара. Убио га је Мато Андрун. Када су Пребиловчани сахрањивали жртве код бунара Лазу су удаљили од њих и закопали га потрбушке, са главом окренутом западу. Кости овог изрода су још увијек ту.
Послије овог покоља усташе под оружјем нису ушле у Пребиловце до 8. јуна 1992.
Извор: Миленко Јахура, СНД Пребиловци Београд.
Везане вијести:
ПОКОЉ ПРЕБИЛОВЧАНА У МОРИНОМ ОТОКУ - Jadovno 1941.
Пребиловци -два пута убијени и заборављени - Jadovno 1941.
Злочин у Пребиловцима је један од најсрамнијих догађаја у ...