Имајте добру вољу и хтјење, дођите у Пребиловце да славимо живот и Васкрсење!
ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА И СВЕТУ АРХИЈЕРЕЈСКУ ЛИТУРГИЈУ СЛУЖИЋЕ ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Г. ИРИНЕЈ
у суботу 8. августа 2015. године са почетком у 8.00 часова.
Храм Васкрсења Христова у Пребиловцима
Тамо на југу, крај Хутова, Неретве, Брегаве, на бријегу у Пребиловцима,
догађа се чудо. Збива се догађај најважнији за човјека, свијет и
постојање његово. Догађа се Васкрсење. Бог походи народ свој; Бог
васкрсава кости људске, премудрост Божија зида дом себи и њима,
мученичким костима. Прије седамдесет и пет година пребиловачки мученици
су живјели исто као и ми данас: бринули се, радили, стрепили, надали се,
имали, оскудијевали, радовали се и туговали, некада пјевали, некада
плакали; маштали, вољели, снивали.
Међутим, неки други људи, пустивши у своја срца зло и злога, одлучише да
их убију. Не да им узму имања само, њихову радост и тугу, него много
више, наумили су да им одузму сами живот. И то су злодјело и починили.
Убили су жене, дјецу, одрасле људе, старце и старице. Бацили су их у
јаме тамнице, безданице, у таму најкрајњу, у дубину земље. Потом су
дијелили плијен, њихова имања, њихов мал, овце и коње, волове, воће и
поврће, жита и винограде.
Али убрзо, чим се рат сврши, не би им дато да уживају у уграбљеном
плијену. Ходили су земљом зли људи, убице и крвници, опијали се, лагали,
траг заметали и нетрагом нестајали. Коначно, педесет година послије
страдања кости мученика угледаше свјетлост и сунце и засијаше у тами
људске злобе као мир и опомена, а синови страдалника напокон достојно
сахранише кости предака..
Авај, људи ипак од њиховог страдања не научише много. Синови злочинаца,
синови по хтјењу и опредјељењу, бомбама и минама разорише започети храм и
костурницу, и по други пут мучки убише већ убијене. Од њихових
експлозија подиже се силан пепео и избише непрегледне варнице. Као и оне
прве, тако и ове убице почеше да као несрећни тумарају по свијету,
носећи на себи пепео невиних и спаљених костију као неизбрисив траг. А
варнице те страшне експлозије падоше пак нечујно у домове синова
мученика, у пригушена кандила, и почеше смирено и тихо да служе и да
свијетле. Потомци њихови, многи Херцеговци расути по свијету, стојећи
пред тим иконама молише се Богу и свецима и разгоријеваше у себи сјећање
на претке мученике. Из њихове вјере изниче овај храм Васкрсења Христова
у Пребиловцима, бијел и свијетао, саздан на праху и костима невино
убијених, саздан на вјери у Христа који изведе из ада, из утробе земље,
сваку душу умрлу и смрћу заробљену. Он, Христос у Пребиловцима изведе из
смрти и преведе у живот мартире пребиловачке и херцеговачке.
Зато вас позивамо да на празник освећења и прослављења ових светих
страдалника дођете као на празник Васкрсења. Обуците се свечано;
пјеваћемо побједи, неће то бити опијело. Дођите ма гдје да сте и ма
колико далеко били, чекаће вас они, мученици пребиловачки. А са њима
чекаће вас и сам Христос. Зато умијте душу праштањем, тијело миром и
кајањем, срце пустите да гори као кандило; радошћу прекријте лице.
Дођите у Пребиловце јер боље је бити потомак убијеног него убице. То што
смо чекали, збило се: побједа правде и живота, јер срамота је бити не
убијени, већ убица. Стога нам је боље, браћо, да се огријемо на огњишту
славе и страдања неголи да цијели свијет задобијемо, души својој
наудивши. Молим вас кољенопреклоно обуците се у радост и у бијело.
Имајте добру вољу и хтјење, дођите у Пребиловце да славимо живот и Васкрсење!
Извор: Trebinje Live
Везане вијести:
Историчари сложни: Невесињска пушка је заправо Трећи српски устанак!
(ВИДЕО) Херцеговачка академија: Највећи скуп Херцеговаца у Србији у овоме веку
ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ИМЕНА ПОСТРАДАЛИХ