ШЕФИЦА ЛОГОРА СМРТИ ИЗБЈЕГАВА ПРАВДУ
БРОД, 29. МАЈА (СРНА) - Бивши логораши из Брода тврде да Окружни суд у Добоју није уступио Тужилаштву БиХ предмет против Индире Врбљанац - Камарић, бивше управнице женског логора у Броду, гдје је неколико стотина Српкиња 1992. године претрпјело најмонструозније тортуре и понижавања.
Добојски Окружни суд није доставио информацију Удружењу логораша из Брода о томе гдје је предмет "Врбљанац-Камарић", због чега не вјерују да је прослијеђен Сарајеву. Истрагу против Камарићеве покренуло је Окружно тужилаштво у Добоју прије пет година.
Предсједник Удружења за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода Марко Грабовац каже да тврдњама бивших логораша у прилог говори и чињеница да је портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић недавно рекао да ово тужилаштво никада није водило истрагу против Индире Врбљанац – Камарић.
Више од 200 заточеница из Брода, Дервенте, Оџака и других посваских мјеста спремно је да говори о догађајима на стадиону "Полет", гдје је управник женског логора била Камарићева, која данас ради у Пореској управи у Тузли.
Бивша логорашица из Кобаша код Српца Хазба Нухић, коју је у једном дану силовало девет хрватских војника, каже да је Камарићева одређивала које ће логорашице бити силоване док је она често све то гледала.
"Она је одређивала које ће логорашице ићи на борбене линије, гдје су их силовали хрватски војници. Међу њима сам била и ја. Излазили су из ровова као авети и силовали нас. Једном приликом силовала су ме деветорица хрватских војника. Индира је гледала како нас силују и туку. Имала сам осјећај да је уживала у томе", прича Нухићева о догађајима током њеног четворомјесечног тамновања.
Она истиче да је Камарићева била господар живота и смрти и да је са заточеницама радила све што је хтјела.
Предсједник Скупштине Удружења логораша из Брода Миодраг Кушљић каже да Индира Врбљанац-Камарић није једини злочинац у Броду, те да сумња да ће правда стићи и њу и друге одговорне.
Предсједник Удружења за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода Марко Грабовац каже да је у вријеме, док је општина Брод била под окупацијом регуларне војске из Хрватске, на том простору постојало 10 логора кроз које је прошло више од 2 000 логораша.
У те казамате смрти довођени су људи из сусједних општина Дервента, Модрича, Оџак, али и других посавских мјеста.
"Бар половина логораша није изашла жива. Многи су убијени или су умрли од посљедица тортуре. Њихова тијела касније су сахрањивана у масовним гробницама или бацана у ријеку Саву, која је највећа гробница бродских Срба", додао је Грабовац, нагласивши да се велики број затвореника и данас воде као нестали.
Индира Врбљанац-Камарић након што је дала изјаву у Окружном суду у Добоју пуштена је кући иако је Савез логораша Републике Српске захтијевао да јој до пресуде буде одређен притвор. Једно вријеме се скривала у Хрватској, чије држављанство има, а онда се вратила у Тузлу гдје је добила посао.
Удружење за тражење заробљених бораца и несталих цивила је, у сарадњи са Удружењем логораша из Брода 2002. године, доставило Хашком трибуналу обиман материјал о ратним злочинима које су над Србима у Броду починили припадници регуларне војске из Хрватске и паравојних хрватско-бошњачких јединца из Брода. Хашки суд је те предмете неколико година касније уступио Тужилаштву БиХ. За злочине у женском логору на "Полету" још није подигнута ниједна оптужница.