ПРВИ ЗЛОЧИН ПОЧИЊЕН У БИХ И ДАЉЕ НЕКАЖЊЕН
БРОД, 20. МАРТА /СРНА/ - Округлим столом на тему "Први ратни злочин у БиХ 1992. године - злочин у Сијековцу", који ће бити одржан 23. марта у Банском двору у Бањалуци, почеће обиљежавање годишњице тог злочина који су починиле хрватско-муслиманске снаге над недужним српским цивилима у Сијековцу 26. марта 1992. године.
Главна манифестација биће одржана у Сијековцу 26. марта, у присуству највиших званичника Републике Српске.
Његово високопреосвештенство владика зворничко-тузлански Василије ће у цркви Свете великомученице Огњене Марије у Сијековцу служити свету архијерејску литургију /од 9.30/ и парастос погинулим цивилима /од 11.00 часова/.
Након полагања цвијећа на спомен плочу у цркви, планирано је обраћање званичника /11.45/. Биће уприличен и пригодан умјетнички програм.
Програм обиљежавања годишњице, у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, данас је на радном састанку код начелника општине Брод Милована Черека изложио предсједник Пододбора за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић.
Састанку су поред представника локалне управе, присуствовали и предсједник Борачке организације Брод Марко Василић и директор Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске Јанко Велимировић.
Велимировић је поновио да одговорни за злочине у Сијековцу треба да буду изведени пред лице правде. Он је нагласио да институције Републике Српске и невладин сектор већ годинама траже од правосуђа у БиХ да коначно стави на дневни ред и процесуирање првих злочина почињених у БиХ 1992. године, међу којима је и злочин у Сијековцу.
"За сада имамо само наговјештаје да би то могло кренути хапшењем Земира Ковачевића у Шведској, али још није одређено када ће то бити", рекао је Велимировић
Хрватске оружане јединице су 26. марта 1992. године прешле преко ријеке Саве и са тамошњим муслиманско-хрватским снагама починиле злочин над српским цивилима у Сијековцу код Брода. У самом селу Сијековац за само један сат убијено је деветоро одраслих и дјеце из српских породица Зечевић, Радановић, Милошевић и Тривић.
Извор: 