ЈОШ НЕМА ОДЛУКЕ О ЕВЕНТУАЛНОМ ИЗРУЧЕЊУ АЗРЕ БАШИЋ
ЛЕКСИНГТОН, 9. НОВЕМБРА (СРНА) - Амерички Окружни суд у Лексингтону у држави Кентаки током трочасовног процеса против Азре Башић (52), која је оптужена за ратне злочине над заробљеним српским цивилима током рата у БиХ није донио никакву одлуку о томе да ли она треба да буде испоручена у БиХ.
Америчка влада жели да Башићеву врати у БиХ, гдје би се суочила са оптужбама док њен адвокат Петрик Неш покушава да то спријечи.
Башићева је ухапшена 15. марта у Стентону на основу међународне потјернице коју је издао Суд БиХ због сумње да је као припадник Хрватске војске учествовала у мучењима и убиствима Срба у логорима у Дервенти од априла до јуна 1992. године.
Њен адвокат рекао је у обраћању судији Роберту Вијеру да Башићева није служила у јединици војне полиције, нити да је била командант или чувар логора те да је затвореник, којег је према оптужбама, ножем убола у врат, према документима достављеним САД, био војник а не цивил.
Он је истакао да су и поједини свједоци наводних ратних злочина његовог клијента били припадници војске а не цивили.
Помоћник државног тужиоца Џејмс Ерхарт рекао је да је неколико лица позитивно идентификовало Башићеву као тражену особу са фотографије и да сматра да ниједан од доказа није контрадикторан томе да су свједоци били цивили у вријеме када су почињени злочини.
Неш је потом истакао да за његовим клијентом никада није објављена потјерница али су заступници владе нагласили да обавјештење, које је објавио Интерпол по пријему писма од Тужилаштва из БиХ, равно налогу.
Башићева се први пут појавила пред судом у САД 18. марта, када је говорила о свом боравку у Кентакију, наводећи да је око двије године била запослена у фабрици "Нестле".
Истрагу против Башићеве води Окружно тужилаштво у Добоју због сумње да је као командир 108. Ријечке бригаде Хрватске војске починила ратни злочин против цивила на подручју Дервенте од априла до јула 1992. године.
Први логор за Србе на подручју Дервенте формиран 12. априла 1992. године, био је у Дому ЈНА и кроз њега је прошло више од 200 Срба. У овом логору пред заробљеним Србима убијени су Чедо Чудић и Благоје Ђураш, а силоване су Б. С. и М.З.
У документима предатим Окружном суду у Лексингтону наведени су затрашујући детаљи о мучењу и убиству које је Башићева починила као припадница војне бригаде у Хрватској војсци.
У судским документима наводе се изјаве Радојице Гарића и Драгана Ковачевића који су потврдили да је Башићева заклала Благоја Ђураша, којег су претходно претукли хрватски полицајци и војници.
"Послије тога, Азра нас је вукла за косу и тјерала да из ране на Ђурашевом врату пијемо крв", рекао је Гарић. Људи са којима је у Америци живјела Азра Башић, оптужена за мучење и убиства Срба у логорима у Дервенти 1992. године, кажу да је Башићева потврдила да је починила више убистава, иако је у захтјеву из БиХ за екстрадицију поменуто само једно убиство.