У каквој су вези привођења Срба у Хрватској и хапшење Оливера Ивановића
Оливера Ивановића познајем двадесетак година, Еулексу ништа не верујем, знам да се сваки правни систем, па и овај привремени, међународно-косовски, заснива на претпоставци невиности и зато узимам себи слободу да станем на страну Ивановића. Не стога што је Србин.
Ивановића терете да је починио ратни злочин, у време НАТО напада на Србију. Кажу да је учествовао у ликвидацији Албанаца. Кренимо од логичног питања: Да ли би неко ко је починио убиство, ратни злочин, 14 година живео на „месту злочина“, шетао Приштином, контактирао готово свакодневно с овима који су га ухапсили, бавио се политиком. Не би, наравно, а Ивановић је све ово радио. Где је могуће објашњење? У Хрватској.
Плашим се да ће на Косову и Метохији, сад кад је Бриселски споразум почео да се примењује, међународна заједница, од почетка наклоњена албанској страни, ставити у погон тактику која у Хрватској, ево већ 19 година, спречава Србе да се у већем броју враћају у места у којима су живели. Што је још горе, тактика о којој је реч не само да је укочила повратак већ је последњих десетак година покренула процес поновног исељавања Срба из Хрватске. Речју, уместо да се враћају у завичај из ког их је хрватска држава истерала, Срби – и они који су остали после „Олује“ и они који су се вратили из избеглиштва – у све већем броју заувек напуштају Хрватску.
Метод је врло једноставан; човек се врати, узмимо, у село код Карловца, обнови имање, купи стоку, ако је млад и заснује породицу и таман кад помисли да је вратио достојанство сопственом животу, да све креће неким ширим и лепшим путем, пред његовом кућом појави се аутомобил хрватске полиције, стрпају га унутра, под оптужбом да је осумњичен за ратни злочин и одведу га у притвор. Обично 30 дана, као Оливера Ивановића.
У девет од десет таквих случајева покаже се да нема основа за оптужницу, да је све лаж, фарса, али је циљ постигнут; чим изађе из притвора, човек распрода све што има и заувек напусти Хрватску. Неће да живи у константном страху од новог привођења.
Комшије, оне малобројне – јер су српска села у Хрватској пуста, прогутала их шума и дивљина – потону у безнађе и страх и крену путем без повратка, у ново избеглиштво.
Ивановић на Косову и Метохији није анонимус, познат је као мирољубива особа, готово савршено говори албански, учествовао је у неколико напетих ситуација између Срба и Албанаца, смирујући и једне и друге, показао изузетно висок степен кооперативности у сарадњи с представницима међународне заједнице и као такав смета онима који би да погурају „добровољно“ исељавање Срба са севера (и не само севера) КиМ.
Ако затворе, или не дај боже осуде Оливера Ивановића, чему да се нада неки Србин с Косова и Метохије, чије име знају само родбина и комшије, а који је за време бомбардовања стражарио с пушком на рамену.
Знам, нема сврхе да подсећам на бројне албанске злочинце, на челу са Харадинајем, који свакодневно шетају Еулексу испред носа. Кажу, хапсили би они њих, али нема сведока. Побијени су.
Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ
Извор: ИНТЕРМАГАЗИН