Србија и случај Грас

Пише Ратко Дмитровић
Држава Израел ставила је поред имена немачког нобеловца Гинтера Граса "непожељна особа" и тај допис доставила свим граничним прелазима јеврејске државе. Одлука је публикована јавно, да зна цео свет, а разлог лежи у стиховима песме "Шта мора бити јасно речено" коју је недавно написао и објавио Грас.

Шта је толико узнемирило и огорчило Јевреје? Гинтерово упозорење свету да би Израел, као нуклеарна сила, могао сравнити Иран са земљом. У изјавама датим након објављивања песме Грас је додао да се Израел у савременом свету понаша као некада ДДР (Демократска Република Немачка) док је министра иностраних послова Израела упоредио са шефом тајне полиције ДДР-а.

Појединости односа Грас-Израел, у овом случају нас не занимају; остаћемо на одлуци Владе Израела да Граса стави на листу особа непожељних у јеврејској држави. Ако мене питате да ли је ово претерано, одговорићу вам да није. То је нормална реакција једне озбиљне државе. Тако раде озбиљни људи.

Како се на том пољу понаша Србија? Несхватљиво. То свет још није видео. Србија своје непријатеље и крвнике негује, позива у госте, одликује и награђује. У Београду су поштованији и цењенији странци који су тражили бомбардовање Србије од оних који су се том бомбардовању противили. Ако мислите да по овом питању постоји разлика између понашања некада Милошевића, касније Коштунице, данас Тадића, варате се. Ево примера.

Бернар Анри Леви, самозвани "француски филозоф и независни интелектуалац", у стварности битанга, лезилебовић који деценијама живи на туђим несрећама и ратовима, савремени вампир, човек који је деведесетих "бранио" Сарајево и Босну од "српског фашизма", највише промовишући себе, а недавно, уочи свргавања и ужасне ликвидације Гадафија, предводио кампању за напад НАТО на Либију.

Леви је својевремено организовао каменовање југословенске амбасаде у Паризу, написао нарамак текстова у којима Србе назива варварима, фашистима, савременим нацистима... и након тога мирно отишао у Београд. Чак три пута за време владавине Милошевића. Нико му реч није рекао, ни режим ни опозиција. Нас неколико новинара који смо се над тим јавно згражавали - не рачунам. Коме смо ми важни?


Демократе су Левија у "ослобођеној Србији" угостиле 2001. године. Приказао је у центру Београда свој филм "Босна" (из сваког кадра цури мржња према Србима) одржао трибину на којој је Србима поручио да поразе фашизам у себи... и отишао. Као гост којем је Београд приредио срдачну добродошлицу.

Ђерђ Сорош, један од најгласнијих у свету међу онима који су тражили бомбардовање Србије, навратио је у српску престоницу, Београд, 2003. године, почетком јуна. Дочекала га је раздрагана дружина новинара и припадника "невладиног сектора" а потом се службено састао са Наташом Мићић, у то време в.д. председником Србије. Њој је у лице казао да Косово треба да буде независно, да ће се то сигурно догодити, сео у авион и отишао у Приштину.

Мајкл Волцер, уважени амерички професор с Универзитета у Принстону, уложио је велики напор објашњавајући америчкој јавности нужност светског оружаног напада на Србију који би, разуме се, предводио НАТО. Десет година касније руководство Београдског универзитета доделило је Волцеру титулу почасног доктора. Лично му је то у Београду уручио ректор БУ Бранко Ковачевић.

Нема простора да унутар ове теме наведем и срамне случајеве понашања грађана Србије, савременој светској политици непознате, који не да нису санкционисани (а постоји законски основ) већ су награђени као, на пример, Милан Ст. Протић који се јавно нудио да у име Срба и Србије потпише одвајање Косова и Метохије од Србије и након тога добио место амбасадора Србије у Швајцарској.

И како онда таква Србија може од некога да тражи и очекује поштовање.

Извор: vesti