Смрдљиво кукавичје јаје „Хрватске телевизије“

Пише Ратко Дмитровић

Кад се већ умирите у убеђењу да из Хрватске, после свега, не може доћи ништа што би вам уздрмало нервни систем, појави се измишљотина на граници фантастичног, лаж на нивоу тврдње да су Јевреји за време Другог светског рата четири године у концлогорима убијали Немце.

Ко год да је на власти у Београду, однос између Хрватске и Србије биће на штету Србије. Тако је деценијама, од времена стварања заједничке државе, великих уступака Хрватима куће Карађорђевића, преко односа у Титовој Југославији у којој су кључне и по Србе погубне потезе и одлуке осмишљавали Хрвати и Словенци, а прихватали и у праксу их спроводили српски комунисти, па све до ових тазе година у којима Србија у односу на Хрватску бележи само поразе, минусе, увреде… упаковане у свилене језуитске прекриваче са налепницама од монтираних осмеха.

МАРКЕТИНШКО УСЛОВЉАВАЊЕ
Ево већ дванаеста година како ниједан београдски медиј под контролом државе – а сви су под контролом државе, што директном, власничком, што кроз механизам маркетиншког условљавања – није објавио ниједан студиозан текст, телевизијски прилог или не дај боже емисију за коју би се могло рећи да не иде у корист Хрватској. Да јој, узмимо, штети. А разлога и повода је много. Ако не свакога дана, оно сигурно сваке недеље. Ни службена Србија, ни њени „државни, демократски, новинари“ не смеју јавно да поставе питање због чега Хрватска ни годину дана после службеног пописа становништва неће да објави колико Срба живи у Хрватској. Бар то…
Ни замислити се не може да „Радио телевизија Србије“, узмимо, пошаље ТВ екипу у Хрватску, тамо на зарасле и готово пусте пределе Крајине, како би снимила и српској јавности представила потресне слике разрушених и мртвих села, право стање Срба у Хрватској, битно другачије од ове ружичасте панораме коју слуђеном народу под нос потурају Тадић и Јосиповић. Овај други зна због чега, од првог одавно ништа не очекујемо.
Ко од грађана Србије не би са великим интересовањем погледао емисију о томе како данас живе Срби у Загребу, колико их има, да ли су изложени асимилације, колико их је променило презиме, веру и националну припадност. На то упозоравају и о томе отворено говоре представници Српске православне цркве у Загребу, социолози, неки угледни и независни интелектуалци. Светозар Ливада и Јован Мирић, на пример. Нећете, мајци, ту причу видети на „РТС“-у. То би узнемирило Бориса Тадића, Соњу Бисерко, Чеду Јовановића, Жарка Кораћа… и зато Тијанић годинама на овој причи Србима приводи уштројену програмску шему, ослобођену сваког самопоштовања и правила која налаже његова професија.
За то време „Хрватска телевизија“ („ХТВ“) не пропушта ниједну шансу да Србију својој јавности представи као потенцијалну опасност, непријатеља, легло фашизма које се повремено тресе и избацује разне монструме. У овој работи користе се различите форме; од прилога у Дневнику, преко тематски постављених емисија, специјала, панел-дискусија у серијалу „Отворено“, до ТВ „Календара“… Сасвим неочекивано, ово последње, свакодневно подсећање на догађања из прошлости, претворило се у извор мржње и антисрпства.

ПРИБЕЖИШТЕ РАЗНИХ УСТАШОИДА
Чистећи Туђманове кадрове са „ХТВ“-а, средином прошле деценије, тадашњи директор телевизије Мирко Галић послао је Обрада Косовца, једног од четовођа хадезеовске булументе, да прави ТВ „Календар“. Да га склоне од очију јавности. Ко још гледа времеплове. Али… Косовац је за врло кратко време скренуо пажњу на ту емисију, наравно, и на себе. Упумпао је у „Календар“ снажну дозу хрватског национализма, „обогаћену“ антисрпством (нема хрватског национализма без антисрпства) и наставио да вија Србе и „ратује“ са Србијом. Ако вам Обрад Косовац звучи као српско и име и презиме, у праву сте, овај јесте српског порекла, али зар то у огромном броју нису биле и херцеговачке усташе? Не знам када је постао Хрват и хрватски националиста, али знам да је у документе додао још два имена, па се данас службено зове Обрад Антун Мартин Косовац. У време своје комунистичке каријере на Телевизији „Загреб“ направио је документарни филм о „ратном злочинцу Алојзију Степинцу“. Филм се зове: „Пут издаје“. Важан податак за ову причу.
Прошле године Косовац је отишао у пензију, али уместо да се бави пецањем или уређивањем воћњака, Обрад се вратио „на место злочина“. Са собом је довео Миљенка Мањкаса, једног од омиљених Туђманових дјелатника, на разним фронтивима, са којим је Косовац радио на „ХТВ“-у. Све до доласка Мирка Галића. Иза заједничког деловања Косовца и Мањкаса на државној телевизији остао је дебео слој национал-фашистичког ђубрета. Мањкас је био уредник Информативног програма, свакога дана, у неограниченим количинама, ширио је мржњу и нетрпељивост према Србима, али и према Словенцима, и кад је то прешло сваку меру, засметавши Хрватској на путу ка ЕУ, Санадерова влада послала је Мањкаса у „Вечерњи лист“ – иначе прибежиште разних усташоида и на мржњи успостављених креатура – за главног уредника.
Тај Мањкас вратио се ових дана на „Хрватску телевизију“  серијалом „Југославенске тајне службе“. То је дело његове филмско-документаристичке куће. Он је продуцент, један од сценариста и режисер серијала (снимљено је, наводно, десет епизода), а Обрад Косовац, потписан као аутор синопсиса, био му је десна рука. О чему се ту ради? О преправљању историје и закопавању истине.
Серијал гледаоцима нуди причу о настанку, деловању и резултатима рада тајних служби комунистичке Југославије, а на почетку сваке епизоде иде „податак“ да је од оперативаца КНОЈ-а, односно УДБЕ „страдало стотине тисућа грађана комунистичке Југославије, највише Хрвата“. Серијал је документаристичко-играног карактера, о тајним службама говоре познати и мање познати Хрвати, уз понеког Црногорца и Србина, а тамо где се дају коначне оцене доминирају хрватски историчари познати као селективни тумачи историје, жестоки националисти, људи који се не либе да јавно покажу разумевање, чак и симпатије за НДХ и усташки покрет. Можете са лакоћом да претпоставите шта је ту све нагурано и како је презентовано.

УСТАШКИ МИНИСТАР
Оно што је свакога нормалног избацило из столице догодило се у трећој епизоди. Прича се односи на Степинца, његово хапшење после ослобођења Загреба, држање пред комунистима и на крају сусрет са Титом. Е ту се лаж винула у космос. Али та лаж није ни наивна, ни случајна. Стављена је као црни плашт преко једне страшне истине, са циљем да геноцидну формулу Независне државе Хрватске, смишљену за уништење Срба, исчупа из хрватског бића и потури је Србима. Као одвратно, смрдљиво кукавичје јаје.
Наиме, изрежирана је сцена сусрета Тита и Степинца (играју их познати хрватски глумци) и пошто Степинац одбије Титову понуду да оснује националну (хрватску) католичку цркву и братски саветује Броза да буде мудар и не убија Хрвате, Тито се дубоко замисли, а онда ће Степинцу ексклузивно саопштити епизоду из свог живота коју никоме пре тога није испричао. Присетио се како је за време рата, преобучен у униформу пуковника руске војске (за ово би стварно требало имати бујну машту) отишао на састанак са Дражом Михаиловићем и да му је Дража, верујући како разговара са Русом, казао ово: „Мој план за Хрвате је следећи; једну трећину побити, једну трећину истјерати из домовине, а једну подложити.“ Ово „подложити“ на тзв. хрватском језику могло би да значи ставити под контролу, поробити или превести на православље, у српство. Видећете зашто.
Овде се ради о до сада незабележеној свињарији. Свега и свачега смо се нагледали и наслушали у последње две деценије када су Хрвати и независна Хрватска у питању; колосалних лажи, преинака, увреда, измишљања, потапања истина и злочина, замене предзнака, свега, али да једну од најмонструознијих изјава забележених у Европи у двадесетом веку, усташког министра Миле Будака, ставе у уста једном Србину, и то Драгољубу Дражи Михаиловићу, за то би заиста требало имати образ дебео као тракторска гума.
Миле Будак, министар иностраних послова НДХ и амбасадор те државе у Хитлеровој Немачкој, остаће запамћен као идејни творац решавања српског питања у НДХ. Његова формула гласи: Једну трећину Срба побити, једну иселити, а једну трећину превести на католичанство.
Ништа се у Хрватској, када су Срби у питању, не догађа случајно. Ни ова лаж није из кухиње Мањкас-Косовац, нису они сами то смислили, без обзира на то што су им мозгови одавно наштимовани на усташке фреквенције. То је много дубље и много озбиљније. Нећу рећи да иза ове монструозне лажи, незапамћеног подметања, страшног фалсификата, стоји држава Хрватска, али је чудно што нико не реагује. Од службеног Београда ништа не очекујем, та прича је позната и жалосна, али ћутање владе Зорана Милановића одјекује јаче од сваке буке.
Зашто ћути Влада Хрватске? Да ли се слаже са колосалном лажи емитованој на државној телевизији? Њиховој телевизији. Шта је следеће? Јасеновац? Хоће ли „Хрватска телевизија“, за који месец или коју годину, пласирати „истину“ да су у Јасеновцу Срби држали концентрациони логор у којем су убијали Хрвате? Да ли сте сигурни да је овакав развој догађаја немогућ?

 

Извор: pecat