Слика једне смрти

Шта се крије иза суза које свет рони над сликом мртвог детета, снимљеног на једној турској плажи

Ратко Дмитровић

Ратко Дмитровић

Светом владају новац, зло и лаж. Понекад, кад већ гасне нада, букне неодбрањивом снагом оно што зовемо божијом правдом, добром, људскошћу, оно што на крају ову планету још увек одржава у животу. Тада се тројство мрака повуче у сенку, чека и убрзо враћа на сцену, још јаче, богатије, бестидније. О чему ја то?

Свет је шокиран страшном фотографијом мртвог трогодишњака којег је море избацило на једну плажу турске обале. Као да спава; глава на страни, опружене ноге и руке с прстићима подигнутим нагоре. Баш као да спава. И ту, на песку турске обале, након једва чујног окидача фото-апарата који је само регистровао једну од милион језивих последица деловања споменутог тројства, почиње колосално лицемерје, тријумф погани задње врсте.

У ридању за малим Ајланом Курдијем, тако се звао трогодишњак, најгласнији су они који су га убили. То дете је страдало у очајничком покушају његове породице да побегне из рата. А ко је изазвао тај рат? Сећате ли се како је почео, у каквим околностима?

Изгледа да смо заборавили, а томе смо као народ склони, ко је месецима, примера ради, пласирао и разносио причу да председник Ирака, Садам Хусеин, има атомску бомбу. Кад су видели да је та лаж сувише прозирна, нашли су му бојне отрове. Ко? Управо ови медији, штампани и електронски, најутицајнији на свету, који данас наричу за малим Ајланом.

Идентичан сценарио примењен је у Либији, сличан у Сирији. Кога год је грејало "арапско пролеће" томе је пакао отворио своја врата. То и такво пролеће долазило је на крилима бомбардера земаља демократског и развијеног света. Та демократија уништила је споменуте земље, гурнула малог Ајлана у море.

Никад пронађени бојни отрови били су тас на ваги (сећате ли се Рачка и сличне режије уочи бомбардовања Србије) за напад коалиције 48 држава, предвођених САД-ом, на Ирак. Садам је психопата, има бојне отрове, може пола света да убије, говорили су и писали исти ови који нам данас објашњавају због чега су хтели, напросто морали да објаве слику једне смрти.

Садама су обесили, Гадафија ликвидирали уз страшна понижења пред смрт, од Мубарака начинили биљку. Шта сада хоће? На чему раде? Шта најављује, а најављује сигурно, слика мајушног тела без живота, којег је море, као опомену изнело и положило на песак?

"Новости" нису објавиле слику о којој је реч. Не због ових о којима говорим, већ зато што мислимо да слика мртвог Ајлана није суштина приче, њено језгро. Поред тога, слика смрти никада није лепа, а ову користе да би одвукли пажњу с нечег другог, за сада непознатог.

Е, тог непознатог треба да се плашимо.

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести: Ратко Дмитровић