САН О УСВАЈАЊУ
Време пролази, али то пијанство у Србији не попушта. То је камен међаш, вододелница, црвена линија, етикета, пресуда, улазница за амбасаде западних земаља, по томе се људи у Србији деле на оне који су за спас Србије и оне чија се памет качи на Светог Саву, Немањиће, Косовски бој, Филипа Вишњића а то, брале мој, не иде са европским стремљењима. Да, у питању је Европа, Унија и однос просечног Србина према тим "светињама".
Веровао сам, наивно, да ће након отпочињања ове велике кризе у неколико земаља Европске уније, која је разголитила све слабости и беду насталу насилним спајањем воде и уља, опаметити већину Срба али... није. У Београду "проевропска орјентација", као мера ствари не да не слаби већ се надима као тесто са вишком квасца. Док и у кључним земљама Европске уније, Немачкој и Француској, расте број оних који не верују у будућност пројекта велике уједињене Европе, у Србији се заоштрава однос према оним који у ту и такву Европу сумњају. Србија је једина држава у Европи у којој јача поверење у Европску унију и њен валутни систем. Србија верује и у оне који сами у себе сумњају.
Политичари, интелектуалци, економисти, новинари, пензионери, глумци, певачи, перачи улица... све је то у Србији медијски наштимовано да се у Европску унију куне као у очни вид. Само још у Демократској странци Србије говоре да Србија не треба да уђе у Европску унију. Сви остали тврде да Европа нема алтернативу. Такви бране став да је чак и пролонгирање доношења датума о почетку преговора ЕУ са Србијом смртна пресуда за јадну и сваке наде ослобођену српску привреду. Ако нас Европа не прихвати, кажу, готови смо.
Додају да је европско тржиште богом дано за српску робу, да је на том тржишту
појас за спасавање српске привреде и српског друштва уопште. Далеко је, веле,Русија. Кина још и даље. Нико не спомиње правну државу,
законе, поштивање тих закона. Нико од српских политичара да каже како Србија у
Европу нема шта да извезе. Србија већ годинама скоро ништа не производи. Све је
у Србији уништено или утуљено.
Десет година Србијом телале демократски добошари убеђујући народ како ће све
процвасти онога дана кад Србија постане чланица ЕУ. Лажу, свесно лажу и
обмањују народ. Скривају податке о страховитом расту тренда иностраног дуга
земаља које су у последње две деценије примљене у чланство ЕУ. Да је само то;
све те земље: Пољска, Чешка, Словачка, Словенија Мађарска, Румунија, Бугарска,
константно бележе раст стопе незапослености, раст сиромаштва, уништену
пољопривреду. Да не спомињем случајеве Грчке, Италије, Шпаније, Кипра...
Истовремено, иза медијских сумаглица на којима њихови опсенари упорно и
свакодневно раде, демократски "спасиоци" развукоше и продаше све што
је вредело у земљи Србији; оранице, велике привредне системе, изворе воде,
шуме, пиваре, шећеране, успешне пољопривредне задруге, нафтне изворе... Остала
је још само Електропривреда. И Комерцијална банка.
Има томе две, три, године како сам једног од тзв. експерата демократских снага
Србије, након његове констатације да ће Србија банкротирати ако не уђе у
Европску унију, замолио да ми објасни случај Јапана, одраније, и Кине, одскора.
Нису имали, ни данас немају, енергије ни за своје потребе, кренули су из
рушевина, тржишта су им била далеко, конкуренција страшна и моћна а опет су
успели, ено их у самом врху светских економија. Без чланства у Европској унији,
рекох свом саговорнику.
- Ха, чујте. Није то исто. Србија је Србија, рече мој саговорник, и оде на
једну београдску телевизију да убеђује Србе како Европа нема алтернативу.
Зато што није исто, а може да буде исто, Србија је данас на рубу пропасти. У
Јапану и Кини нису ни кукали ни лагали народ. Нису крали, нити су веровали у
приступне и остале фондове. Веровали су у себе и свој рад, а политичка елита
Србије, одавно верује само у лаж и превару. И понаша се као сакато сироче кад
очекује да се неко смилује и да га усвоји.
Извор: Печат