РАТКО ДМИТРОВИЋ: Која је улога Албанаца на Балкану, у годинама испред нас?
Ратко Дмитровић
Постоје у политици, у историји уопште, ситуације и догађаји који се не уклапају ни у један образац правила понашања. То је оно кад вам преостане само да слегнете раменима и кажете: Не умем да објасним. Ко данас, на пример, рационално може да објасни актуелни однос Немачке према Албанцима на једној и према Србима на другој страни.
Многи ће рећи, с пуним правом, да је немачки став наспрам Срба већ стотину година непријатељски – за ово постоје страшни, крвави аргументи – и као такав разумљив је и последњем Србину, што је тачно, али како објаснити чињеницу да упркос свему ова данашња, савремена, модерна, демократска Немачка, отима од Срба и даје Албанцима. Откуда то долази? Зашто? Којим стратешким циљевима, историјским односима и конотацијама објаснити одлуку Немачке да, скупа с Енглеском и Америком, од Србије отме „њен Јерусалим“ и додели га Албанцима?
Албанци су једини народ на свету (Кореја је подељена силом) који има две националне државе. Етнички готово чисте. Обе су им доделиле велике светске силе. Чиме су то Албанци заслужили, чиме су задужили Берлин, Лондон и Вашингтон, да задовоље све њихове захтеве, испуне све њихове циљеве? Која је улога Албанаца на Балкану, у годинама испред нас? Шта им је намењено? Ко стоји иза свега овога? С којом коначном одредницом? Како је могуће да у вртлогу превирања, мало или нимало важних на глобалном плану, један народ добије све (Албанци) а други народ (Срби) све изгуби.
Службени Београд чека пакао на путу за Брисел. Немачка је брутално јасна и та њена јасноћа одјекује ових дана Србијом. Нема наставка разговора на линији Београд – Брисел све док Србија не испуни оно што од ње очекујемо – кажу Немци, подсећајући на 11 фамозних тачака („Новости“ су списак објавиле пре неки дан) где су та очекивања побројана. Исто је у петак рекао и министар иностраних послова Аустрије, Себастијан Курц, подсећајући на то да Београд на крају има обавезу да испод договореног стави печат и потпис.
На инсистирање Енглеске, шест великих сила је створило државу Албанију 1913. године. Могу да се схвате и објасне разлози: Источно питање, врло сложена ситуација на Балкану након протеривања Отоманске империје, прекомпозиција граница, пацификовање простора… али, чему још једна албанска држава, стотинак година касније? Или, чему велика Албанија?
Човек који деценијама трасира стратешке правце америчке спољне политике, Збигњев Бжежински, неколико пута је рекао и написао да је Балкан за САД слепо црево. Америчка политика на Балкану последњих двадесетак година креира се на основу личних амбиција групе врло утицајних појединаца (Холбрук, Олбрајт, Кларк) и ено их у власничкој структури косметских највећих предузећа. Дакле, ту је све јасно.
А због чега Немачка Србију и даље третира, боже опрости, као 1914. године? Рационалног објашњења нема. Као што га нема ни у случају односа исте те Немачке према Албанцима. Или то Срби не виде.
Извор: DNEVNE
Везане вијести: Ратко Дмитровић