Ратко Дмитровић: Безвредне главе

Они који су данас шокирани одсецањем хришћанских глава пред камерама, занемарују да се то већ догађало али, пошто су тада у питању биле српске главе, то је скривано од светске јавности

Свет је шокиран. Зар је могућ такав степен дивљаштва, у времену кад је човек на корак до телепортације, туристичких путовања по свемиру, кад производи возове који се крећу брзином од 500 километара на сат. Припадници организације која себе зове Исламска држава одсецају хришћанима главе, театрално, пред камерама. То свет није видео, тога до сада није било, одјекује с најутицајнијих ТВ-канала и мрежа.

Богами јесте, било је. Само онда кад је било, то никоме не беше важно. Још горе; скривано је од европске и светске јавности. Разлог је познат - одсечене главе биле су српске.

Раде Рогић је био варилац, српска сиротиња, навикао да ради и трпи. Грађански рат у Босни зграбио га је челичним шакама и бацио у крвави вртлог. Муслиманска војска, Бужимска бригада, хапси га 1995. године код Санског Моста. Један од „светих ратника“ муџахедин, Арапин, најпре малтретира Рогића, а онда му одсеца главу, у три потеза, узвикујући „Алаху екбер“. Камера све снима, као у случајевима одсецања главе заробљеницима Исламске државе.

Кадрови Рогићеве смрти, тих деведесетих никога сем Срба годинама нису интересовали. Исто је и данас. Ко год је од српских новинара писао о овом случају, у Београду су му „српске демократе“ и „независни новинари“ прилепили етикету ратног хушкача. То су теме које узнемирују масе, подстичу на рат - говорили су и писали.

Зар ово што ради Исламска држава није исто? Није, оно у Босни било је горе, бруталније. Узгред, хоће ли се нека од српских телевизија (други сигурно неће, као ни деведесетих) данас, кад је одсецање глава планетарни кадар, усудити да објави снимак ликвидације човека по имену Раде Рогић?

Из Босне су тренинг одсецања глава пред камерама преместили на Косово и Метохију. Опет српске главе. Година 1999, оно време кад је исти овај евроатлантски свет који се данас снебива пред кадровима Исламске државе, онда подржавао Албанце „у праведној борби против Срба“. Монструм се зове Садик Ћуфлај, село Прилеп, општина Дечани, ено вам фотографије на интернету, језива је; Садик стоји окружен синовима, смеје се и држи у руци главу Б. Ц. рођеног у Нишу 1972. године.

Садиков син Валон, на слици десно од њега, насмејан као и отац, данас је припадник Косовског заштитног корпуса. Ни те кадрове нико никада на Западу није хтео да објави. Безвредне српске главе.

Не знам како ће ово с Исламском државом да се оконча. Вашингтон је подигао авионе, крстареће ракете, Шесту флоту, свим средствима у Сирији и Ираку туче положаје Исламске државе. Помаже му иста она коалиција с којом је 1999. године разарао Србију. Тада су бранили интересе ових који данас одсецају главе.

 

Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ

Извор: Вечерње Новости