РАТKО ДМИТРОВИЋ: Шта се крије иза одлуке Уставног суда Хрватске о употреби ћирилице у тој земљи и имају ли Срби разлога да буду задовољни
Био је то Милановићев плес на оштрици ножа. И преживео је. Пре неколико месеци, председмник Владе Хрватске казао је јавно, пред новинарима, на једном од брифинга, да референдума о употреби ћирилице у Хрватској неће бити све док је он премијер. Не интересује ме број прикупљених потписа, да их је дупло више, основна људска права морају се поштовати, казао је Зоран Милановић. Недуго након тога Сабор је иницијативу из Вуковара, да се у том граду забрани употреба ћирилице- оснажену са преко шесто хиљада потписа Хрвата, широм државе-упутио Уставном суду на оцену. Та оцена објављена је пре неки дан. Укратко, захтев „стожераша“ из Вуковара није прошао на Уставном суду, иницијатива је означена као неуставна.
Значи ли то да је судство у Хрватској под контролом извршне власти, да се осетљивије одлуке, а споменута припада таквима, доносе у сагласју с поилитичким врхом државе? Прецизније: да ли је Зоран Милановић пресудно утицао на Уставни суд у вези с ћирилицом? Што би Срби рекли: Може да буде, не мора да значи.Суд је свакако имао у виду врло јасан став премијера Милановића али и шири контекст овог случаја. Наиме, било је од почетка јасно да се ради само о институционалном армирању мржње, покушају брисања и последњих трагова културе и постојања српског народа на тлу данашње Хрватске. Уставни суд је имао додатни мотив да споменутом одлуком оснажи дигнитет Хрватске као озбиљне, правне државе; у случају да је одлука била другачија, да се ишло на референдум ( у исход нико не сумња) ћирилица би у Хрватској била и службено инкриминисана, појам националне поделе, мерна јединица нечије кривице. Неважно је у овом тренутку чиме су се руководила судије Уставног суда Хрватске али ова одлука без сумње је у интересу Хрватске као државе.
На другој страни, судећи и по првим реакцијама, став да ћирилично писмо не може на референдумско оцењивање, додатно је мобилисао велики, десни део хрватског политичког и друштвеног спектра. Из тих кругова долазе оцене да је Уставни суд само потврдио оно што се одавно зна а зна се, кажу портпароли овог вида мишљења, да је Хрватска у рукама деце комунистичких зликоваца, орјунаша, југоносталгичара.Ово, разуме се, није тачно али тако изражена срџба јасно казује колико је у тој земљи јак негативан став према свему што је у националном, верском и културном смислу различито од апсолутне већине, хрватства и католичанства.„Стожер за очување хрватског Вуковара“, тако се зове организација оне братије из града на Дунаву и Вуки која је најпре разбијала и скидала плоче с ћирилицом а потом покренула иницијативу за референдумско изјашњавање, тврди да ствар није окончана, односно, да ће се жалити суду у Страсбуру. Пошто се овде ради о прилично компликованој материји, у којој су неки правни елементи на страни Стожера, не би представљало изненађење да из Стразбура дође налог за одржавање референдума.
Индикативно је да врх ХДЗ-а још увек ћути поводом оцене Уставног суда. Није мали број оних који тврде да та политичка странка у целости стоји иза Стожера за очување хрватског Вуковара, помаже и одређује смернице његовог деловања и употребљава га као лакмус папир за наредна политичка позиционирања, па и сада пушта Стожер да испипа терен, изазове одређене реакције, прими прве ударце.Недавно изабрани градоначелник Вуковара, Иван Пенава, (ХДЗ) огласио се мишљењем да је одлука Уставног суда пораз демократије, додајући да хрватски народ у својој држави може да доноси какве год хоће одлуке, чак и оне које су у супротности са законом јер , каже Пенава, човек је створио законе а не закони човека. Типично мишљење једног хадезеовца, идентично са ставом на којем су створене ХДЗ и данашња Хрватска; дозвољено је све што је у хрватском интересу. Почетком деведесетих то се односило и на голи живот. Уосталом, писали смо о томе, у неколико случајева судске праксе (Сисак, Госпић, Сплит) судије су убиства Срба квалифковале као чин мотивисан хрватским интересима који, као такав, не подлеже казни. Суткиња у Сиску, Сњежана Мркоци, ослободила је својевремено четворицу брањитеља сваке одговорности за убиство породице Петра Милеуснића, из Новске, изражавајући неугоду што уопште мора да суди хрватским бранитељима „у вријеме кад се пале свијеће за Вуковар“.
Случај употребе ћирилице у Хрватској и одлука Уставног суда с тим у вези није окончан. При том не мислим на обраћање Стожера суду у Стразбуру, већ на последице које реално могу да се очекују у самој Хрватској. Ћирилица након овога неће имати додатна зелена светла, напротив, постаће још омраженија међу Хрватима. Говорећи на ову тему Милорад Пуповац је казао да се на простору данашње државе Хрватске не памти такав однос према неком писму, укључујући однос према готици. Ово је потпуна демонизација једног писма, нагласио је.
Пуповац је потпуно у праву, чак и у контексту који у причу уводи Независну државу Хрватску, у којој је ћирилица била законом забрањена. Наиме, познато је да хрватски народ за време владавине Анте Павелића није имао такав однос према ћирилици какав има данас. Употреба ћирилице у данашњој хрватској држави представља ризик, не од режима, као што је било у време НДХ, већ од обичних људи, грађана, што је и феномен и повод за озбиљну анализу.Овде, нема сумње, ваља подсетити како је напад на ћирилицу у Вуковару кренуо од поставке да је под тим писмом, ознакама, ЈНА, скупа с побуњеним Србима, нападала и разарала Вуковар. Да би се то потиснуло у дубље слојеве свести Хрвата као народа- говорили су на почетку иницијатори борбе против ћирилице, каснији чланови Стожера-неопходно је да прође бар педесетак година без визуелног и сваког другог присуства ћирилице у Вуковару.
Ћирилица са војном операцијом у Вуковару нема апсолутно никакве везе. Написао сам то већ неколико пута али у оваквим случајевима понављати се мора; Југословенска народна армија имала је латиницу као службено писмо а екавицу као језичку варијанту. Никада ни једно возило ЈНА, тенк, камион, борна кола, кампањола…није на себи имала једно једино ћирилично слово. Елем, све је овде савршено јасно, од самог почетка; ради се о удару на Србе, покушају да се на простору данашње Хрватске избришу и задњи трагови тог народа.
Само два дана пре него што ће Уставни суд Хрватск саопштити оцену да је референдум о ћирилици неуставан, Вечерњи лист објавио је интервју с председником Жупанисјког суда Загреба, Иваном Турудићем. На прво гледање ништа нарочито, човек је значајна фигура у хрватском судству, донео је неке од најинтересантнијих
пресуда последње деценије у Хрватској, између осталог осудио је и бившег премијера Иву Санадера. Али…Овде се ради о контексту и тајмингу.Први пут, на до сада незабележен начин, један активни судија дао је класичан политички интервју, износећи оцене каквих се клоне чак и неки политичари. Турудић, а то је многе изненадило, оцрнио је премијера Милановића и актуелну власт, одлазећи тако далеко да је казао како ове године није отишао у Kнин, на прославу годишњице Олује, да не би звиждао Милановићу и Јосиповићу. Другим речима, били су у праву они што су на тај уличарски, стадионски начин, понизили политички врх Хрватске. Није се Турудић засутавио на тој оцени, било је и других, попут оне да је Јосип Броз Тито ратни злочинац, убица Хрвата (омиљена мантра хадезеоваца већ двадесетак година) па је све подигло поприличну прашину, изазвало реакције чак и председника државе, Јосиповића. Турудић је отишао неколико корака даље, представљајући себе као независног судију на кога се режим устремио због, ето, изнетих ставова. Тврди да хрватска полиција прати и прислушкује његове разговоре телефоном. Шта је овде интересантно?
Турудић, рекох, даје интервју Вечерњем листу (медиј изузетно близак десним политичким снагама у Хрватској) уочи обелодањивања оцене Уставног суда Хрватске о ћирилици и референдуму и уз остало износи оцену да Милановић годинама има потребу да утиче на судство. Врло просто, била је то припрема терена за оцену Уставног суда, пошто се никако не може одбацити могућност да је Турудић, по логици ствари, могао да сазна каква ће та оцена да буде. Турудић је, опет супротно добрим обичајима и неписаном правилу, хвалио одређене политичаре, искључиво из реда опозиције, ХДЗ-а, Томислава Kарамарка, на пример, што је у Хрватској протумачено као препоручивање за будућег министра правде, након парламентарних избора који се, а то није далеко од реалности, очекују у ванредном термину, већ следеће године.
Према најновијим истраживањима ХДЗ и даље повећава разлику у односу на Милановићев СДП. У току је рад на окрупњавању блока који би предводила Хрватска демеократска заједница, мада та странка и нема неку велику потребу да коалира с другима. Изузетак је Ружа Томашић, она следбеница Анте Старчевића, благонаклона према тековинама НДХ, Хрватица с неупоредиво најбољим рејтингом на десном политичком крилу. На страни Kарамарка у овом тренутку је и Хрватска сељачка странка, некада друга по снази у Хрватској, партија чији је углед и утицај одавно испод пет одсто.
Пажњу јавности у Хрватској, ових варљивих летњих дана, изазвала је већ помало заборављена Јадранка Kосор, бивша председника Владе Хрватске и ХДЗ-а. Говорећи о председничким изборима, за које су главни ривали актуелни шеф државе, Иво Јосиповић, и Kолинда Грабар Kитаревић, из ХДЗ-а, Kосор је изнела неколико похвала на рачун Јосиповића док је за Kолинду казала да, према њеним информацијама, живи у иностранству, па је помало нејасно како једна таква особа може у неопходној мери да познаје стање у Хрватској и да, у крајњој линији, води земљу. Kосорова је у овом часу независни посланик (заступник) у Хрватском сабору и сигурно је да припрема позицију за следећу поделу политичких карата у Хрватској. Из ХДЗ-а је избачена, њена струја у тој партији не постоји, повратка нема, своју партију основала није и разуме се да тражити нову обалу за пристајање свог кануа једноседа.
Да не заборавимо, Уставни суд Хрватске у Саопштењу поводом наведене одлука каже да се примена закона о коришћењу ћирилице преноси на локалну самоуправу. Након недавно одржаних локалних избора у Вуковару, власт у том граду у рукама је ХДЗ-а и Стожера.
Грко-католици или историјска грешка - Jadovno 1941.
|