Предворје смрти

Ово је отишло предалеко. Гвоздена завеса, померена с Берлинског зида неколико стотина километара на исток, спушта се у воде Дњепра. Европа је у предворју хладног рата, западни медији „пронашли“ су новог Хитлера, у току је мобилизација економских, војних и других ресурса. Сотона станује у Москви, тврде исти они медији који су Србе доскора изједначавали с фашистима и све је као безброј пута до сада: зна се ко је добар а ко лош, ко диктатор ко демократа, ко угрожава а ко брани свет.

Украјина је у овој причи само средство, полигон, делић шаховске табле из уџбеника америчког геостратега, Бжежинског. Запад окупљен у Нато више је забринут за судбину секвоја него Украјине. Људска права Украјинаца и Руса у Украјини, демократија, парламентаризам... шта Вашингтон, Берлин, Лондон, Париз имају с тим и кога је тамо брига да ли ће народ с једне и друге стране Дњепра имати од чега да живи.

Мука Запада зове се Русија. Западни стратези знају да су природни ресурси које они контролишу при крају, или су затровани до линије са које нема назад. Профит је одавно важнији од живота, воде, белине кристално чистог снега, профит је заменио културу, лепоту, онај ко не доноси профит мора да умре, оно што није профитабилно не треба да дише, пије воду, да се храни.

Русија располаже резервама нафте и земног гаса са којима Европа (уз Русију) може да живи све док се не докопа неког теслијанског решења енергетског проблема. Русија има резерве питке воде довољне да свет опстане. Русија је огромна, највећа држава на свету, њене шуме, реке, језера, планински масиви, непрегледне тајге тек чекају истраживаче. Племенити метали, руде, дијаманти... све то Руси у својој земљи имају у количинама које могу само да се наслућују. То је циљ Запада. Тај циљ није од јуче, њега су кроз историју од разних нападача бранили Иван Васиљевич, Петар Велики, Катарина, Александар, Николај Романов, Стаљин... Сада је ред на Путина.

Бизмарк је давно рекао да се Русија може угрозити само с позиције Украјине, односно Малорусије, како се тај простор звао и у његово време. Онај ко дуже време контролише та пространства има какву-такву шансу да завлада Русијом, казао је велики ујединитељ Немаца.

Зато имамо ову крваву украјинску драму на којој Запад мисли да решава питање своје енергетске и друге будућности, а Путин зна да решава дилему опстанка Русије и Руса; територијалног, физичког и сваког другог опстанка.

Међусобно увођење строгих економских санкција између Америке и Европе на једној и Русије на другој страни, значи улазак у фазу која претходи оружаном сукобу. То нас учи историја, то је закономерност оваквих ситуација. Значи, рат? Не. Значи да је Европа, можда и цео свет, у предворју великог сукоба који мора и може да се спречи.

Још увек може.

Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ

Извор: Вечерње Новости